Prikaz knjige: Gvido Toneli, Materija. Ta divna iluzija. Prevod sa italijanskog: Divna Lalević Bosisio. Novi Sad: Akademska knjiga, 2026.

Kada izgovorimo reč „materija“, čini nam se da znamo o čemu govorimo. Materija je ono što možemo dodirnuti: kamen, voda, naše telo, svet oko nas. Ona deluje čvrsto, postojano i razumljivo. Međutim, moderna fizika je tokom poslednjih stotinu godina pokazala da je ta svakodnevna slika stvarnosti samo površinski sloj mnogo dublje i neobičnije priče.

Upravo tom velikom preispitivanju našeg poimanja sveta posvećena je knjiga Materija. Ta divna iluzija italijanskog fizičara Gvida Tonelija, jednog od vodećih učesnika u eksperimentu CMS (Compact Muon Solenoid) u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), čiji je tim 2012. godine učestvovao u istorijskom otkriću Higsovog bozona za šta je nagrađen Međunarodnom nagradom „Fundamental Physics Prize“ (2013). Dobitnik je i nagrade „Enrico Fermi“ Italijanskog društva za fiziku (2013), i Medalje časti predsednika Republike Italije (2014).

Toneli ne piše klasičan udžbenik fizike elementarnih čestica. Njegova knjiga je mnogo više od pregleda naučnih dostignuća: ona je poziv da promenimo način na koji posmatramo stvarnost. Njegova osnovna poruka jeste da materija, iako nam izgleda kao nešto najizvesnije i najčvršće, u dubini prirode nije skup malih nepomičnih „cigli“, već složena mreža odnosa, polja i procesa.

Put kojim autor vodi čitaoca počinje od sveta elementarnih čestica. Kvarkovi, leptoni i Higsovo polje nisu predstavljeni kao apstraktni pojmovi dostupni samo stručnjacima, već kao ključni delovi velike priče o tome kako je nastao svet koji poznajemo. Od mikroskopskih razmera Toneli zatim prelazi ka kosmosu: ka životu i smrti zvezda, eksplozijama supernova, neutronskim zvezdama i crnim rupama – mestima gde se materija pokazuje u svojim najdramatičnijim oblicima.

Jedna od najzanimljivijih tema knjige jeste tamna materija. Savremena astronomija pokazuje da ono što vidimo – zvezde, planete, gas i prašinu – predstavlja samo mali deo kosmičke stvarnosti. Najveći deo materijalnog sadržaja univerzuma pripada nečemu što ne možemo direktno opaziti, ali čije prisustvo otkrivamo po gravitacionom dejstvu.

Još zagonetnija je tamna energija, pojam koji označava nepoznatu komponentu kosmosa odgovornu za ubrzano širenje univerzuma. Otkriće da se kosmos ne širi usporavajući pod dejstvom gravitacije, već naprotiv sve brže, jedno je od najvećih iznenađenja moderne kosmologije. Toneli pokazuje da se pred nama otvara nova slika sveta u kojoj ono što poznajemo predstavlja samo mali deo kosmičke celine. Tamna materija i tamna energija nisu samo nedostajući delovi naše teorije, već podsećanje da je najveći deo univerzuma još uvek skriven od našeg neposrednog iskustva i da se granice ljudskog saznanja neprestano pomeraju.

Ovo saznanje predstavlja svojevrsni udarac čovekovom osećaju sigurnosti: najveći deo univerzuma sastoji se od nečega što još uvek ne razumemo.

Toneli zatim otvara još dublje pitanje: šta je prostor u kojem se materija nalazi? Klasična predstava praznine kao običnog odsustva svega izgubila je smisao u kvantnoj fizici. Vakuum nije praznina u tradicionalnom značenju reči; on poseduje strukturu i predstavlja aktivno pozorište kvantnih procesa iz kojih mogu nastati čestice.

U završnim poglavljima knjiga prerasta u filozofski esej o istoriji ljudske predstave o materiji. Toneli razmatra veliku euforiju mehanicističkog materijalizma, verovanje da se čitava stvarnost može objasniti kretanjem malih, nepromenljivih delova. Moderna fizika pokazala je granice takvog pogleda. Današnja slika sveta nije zasnovana na čvrstim elementima, već na dinamičnim odnosima, simetrijama i poljima.

U tom smislu naslov knjige nije paradoks već duboka naučna i filozofska poruka. Materija je „veličanstvena iluzija“ zato što ono što svakodnevno doživljavamo kao najstvarnije nije poslednji nivo stvarnosti. Iza sveta koji opažamo čulima nalazi se mnogo složenija struktura koju otkrivamo samo posredstvom nauke.

Posebnu vrednost srpskog izdanja predstavlja prevod Divne Lalević Bosisio, koja je uspešno prenela i zahtevni jezik savremene fizike i Tonelijev prepoznatljiv esejistički stil. Knjiga je objavljena u izdanju Akademske knjige, koja je ovim prevodom domaćoj publici ponudila delo značajno ne samo za popularizaciju nauke već i za šire razumevanje mesta čoveka u kosmosu.

Najveća snaga Tonelijeve knjige jeste u tome što ona ne završava tamo gde se završavaju jednačine. Ona nas vraća osnovnom pitanju: šta zapravo znači postojati? Savremena fizika nije uklonila tajnu sveta; naprotiv, ona ju je učinila dubljom. Što više saznajemo o prirodi, to jasnije postaje da iza svakog odgovora stoje nova pitanja.

Kao fizičaru, posebno mi je bliska Tonelijeva poruka da razumevanje univerzuma ne umanjuje njegovu veličanstvenost, već je produbljuje. Nauka nam je pokazala da su elementi od kojih je izgrađeno naše telo nastali u unutrašnjosti drevnih zvezda, da se materija koju dodirujemo temelji na nevidljivim kvantnim procesima i da je čovek, kao deo prirode, istovremeno i njen posmatrač. U toj činjenici nema ničeg što bi umanjilo čovekov značaj; naprotiv, ona otkriva jednu od najlepših ideja moderne nauke – da je univerzum, kroz bića sposobna za mišljenje i razumevanje, dobio mogućnost da postane svestan samoga sebe.

Materija. Ta divna iluzija jeste knjiga o fizici, ali još više knjiga o čovekovom mestu u Univerzumu. Ona nas podseća da je najdublje znanje uvek spoj tačnosti i poniznosti: što više otkrivamo o svetu, to više razumemo koliko je on složen, zadivljujuć i još uvek nedokučiv.

Prof. dr Milan Pantić
Profesor teorijske fizike na Univerzitetu u Novom Sadu

Izvor: Politika, Kultura, umetnost, nauka, 8. avgust 2026.