Pesnička mapa klasika i savremenika u srpskoj poeziji data je ovde u začetnom izboru koji iako ne obuhvata u potpunosti autorovu zamisao, pruža čitaocu mogućnost da sagleda šta je u srpskoj poeziji presudno i magistralno, odnosno da dokuči šta je za savremeni senzibilitet bitno i šta unosi saznajnu i emotivnu svežinu. Autor prati klasike srpske poezije od Dositeja do Hristića, međutim svaku pažnju zaslužuju i Dis, Dučić i Rastko, Nastasijević, Popa i Vinaver, pa iznova Miodrag Pavlović.
Imena pesnika koji su učinili više za napredak jezika i emocije u savremenoj srpskoj poeziji nisu uvek jednako vidljiva i zato se od književne kritike danas očekuje više pažnje prema njihovoj poeziji. Najbolji savremeni pesnici za one buduće jesu i ostaju živo merilo – kao primer ili izazov za komparativne analize. Poezija koja sledi uvek ponešto duguje onoj koja prethodi. I kada se pomisli da se ne moramo osvrtati, iskustvo nas opominje da je poezija trajan izazov našem iskustvu i emocijama – da je srž naše kulture.
Mirko Magarašević, pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, pokretač književnih inicijativa i prevodilac, do sada je objavio 14 knjiga pesama i 7 knjiga eseja (Znaci duha podneblja, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Svetlosti književnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesničko pamćenje, 1993; Evropski pesnici, 2010. i biografsku studiju u formi portretnih eseja o Jovanu Hristiću Jovan Hristić, izbliza, 2010).
Pokrenuo je 1995. Udruženje „Isidora Sekulić“ i u skladu s tom delatnošću uređuje književni časopis Isidorijana. Stalnu rubriku društveno-moralističkih eseja pod naslovom „Vruće teme“ piše po pozivu za beogradski Književni list.
Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Priče i novele A. P. Čehova u više izdanja 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimović, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana, 2009.
Prevodio i/ili tumačio poeziju Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Džon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbignjeva Herberta, Česlava Miloša, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena.
Baveći se srpskom poezijom, do sada je detaljnije pisao o Dositeju Obradoviću, Steriji, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Momčilu Nastasijeviću, Tinu Ujeviću, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimović, M. Pavloviću, J. Hristiću, LJ. Simoviću, M. Danojliću... i priprema Antologiju srpske urbane poezije.
Vodi decenijsku Anketu o srpskoj poeziji i kritici poezije od 1970. do danas.
