Ukoliko smo spremni da prihvatimo aksiomatsku tvrdnju Erika Hobsbauma (Eric W. Hobsbawm) o kratkom 20. stoleću, „studija slučaja Slovenije“ može nas navesti da u njenu univerzalnu primenljivost barem malo posumnjamo. U mom slučaju, definitivni „crv sumnje“ posejala je biografska studija Vladimira Petrovića Slovenački XX vek

Pisati o portretima znamenitih Slovenaca, jednog zločinca i zmaja je neobično sagledavanje bliske prošlosti kroz prizmu životopisa istaknutih protagonista na ovom rubnom prostoru Centralne Evrope. Rečima književnog istoričara i urednice u „Akademskoj knjizi“ dr Žanete Đukić Perišić, „vodeći nas kroz prošlo stoleće, autor daje verni prikaz istorijskih događaja kroz biografije junaka knjige, ali i šire društvene, kulturne i političke slike vremena. Mnoštvo podataka znalački je sistematizovano i predstavljeno kroz pitak stil prijemčiv široj publici, a da pri tom nije izgubljena originalnost istorijskih izvora koje autor navodi na krajevima poglavlja. Knjigu posebno oplemenjuje veliki broj arhivskih fotografija koje dodatno doprinose njenoj autentičnosti“.

Ova biografsko-istoriografska studija ukazuje na trajni značaj izgradnje Ljubljane kroz delatnost višedecenijskih gradonačelnika Ivana Hribara (1851-1941) i Ivana Tavčara (1851-1923), ali ne manje i na odlučni otpor vodećih ličnosti antifašističke Osvobodilne fronte Jake Avšiča (1896-1978) i dr. Franje Bojc Bidovec (1913-1985), upravnice tajne (i neotkrivene!) partizanske ratne bolnice. Fascinantno odzvanjaju podvizi Vladimira Vauhnika (1896-1955), vojnog atašea Veleposlanstva Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, koji je uzaludno upozoravao državni i vojni vrh na pripreme Trećeg Rajha za agresiju 6. aprila 1941. Životopis svetske putnice i darovite književnice Alme Karlin (1889-1950) ukazuje na snagu sopstvene ličnosti i sposobnost da razume i opiše udaljene svetove i njihove običaje. Scenarista „devetog kruga pakla“ u tršćanskoj Rižarni i drugim Vernichtungslager /  logorima uništenja, Odilo Globočnik (1904-1945)  je svedočanstvo o karijeri sociopate i ratnog zločinca.

Strategija modeliranja društva i državnosti u ritmu malih iskoraka (le marche en petit pas) utemeljena je velikim delom na postignućima ličnosti o kojima pripoveda Vladimir Petrović. Takav racionalno zasnovan transgeneracijski pristup vodio je Sloveniju u sigurnu luku evroatlantskih integracija, uz prethodno umešno izbegavanje teških posledica krvavog raspada SFRJ na svojoj teritoriji.

Zmajevi se nekada doživljavaju kao stvorenja koja donose sreću. U slučaju Slovenije, imamo razloge da verujemo da je tako.

Dr Gojko Mišković

Izvor: https://www.soinfo.org/