Roman smešten u burne decenije ranog dvadesetog veka prati isprepletane sudbine likova na Balkanskom poluostrvu – prostoru gde se lične priče neizbežno sudaraju sa velikim istorijskim promenama. U svetu obeleženom strogim moralnim normama, religijskim tabuima i duboko ukorenjenim sujeverjem, pojedinci pokušavaju da pronađu mesto za sopstvene izbore i osećanja.
Kroz priču se ukrštaju putevi albanskog izbeglištva, politički i društveno nestabilne Bugarske, kao i Turske u trenutku njene istorijske transformacije – iz Osmanskog carstva u modernu državu pod vođstvom Kemala Ataturka. U takvom okruženju, gde su granice istovremeno geografske, kulturne i intimne, ljubav postaje čin hrabrosti, a pripadanje – složeno i često bolno pitanje.
U središtu romana je priča o Mirijam i njenoj porodici, čije se unutrašnje i spoljašnje izgnanstvo odvija tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Njen put, od Burgasa do Istanbula, prati promene ne samo prostora već i identiteta, u gradu gde se prepliću pravoslavne i muslimanske tradicije, spajajući i razdvajajući ljude.
Paralelno sa ovom istorijskom linijom, jedna savremena žena nastoji da razume svoje poreklo, vodeći unutrašnji dijalog sa precima. Kroz njihove živote ona preispituje sopstvene emotivne, etičke i lične izbore, otkrivajući koliko prošlost nastavlja da živi u sadašnjosti.
Ovo je roman o nasleđu, identitetu i granicama.