Ko bi, da kriknem, ko bi me čuo iz četa anđeoskih? – jedan od najvećih pesnika dvadesetog veka ovim stihom ispisuje znamenje svoga doba i izriče osudu svojoj stvarnosti, ali i priziva drugačiju stvarnost, onu u kojoj bogovi čuju smrtnike ne samo kada kriknu, već i kada prozbore podigavši pogled ka nebu, a ćudljive boginje im doleću u pomoć… U homerskom svetu, nebesnici su čoveku prisni.

Ilijadom i Odisejom započinje velika kultura u čijem okrilju i danas mislimo i delamo, ali iz čijeg jezgra smo izgnani. Uronjena u davninu, dva speva se uzdižu nad vremenom. Postojano zrače svojom uzvišenošću, univerzalnošću svojih poruka i nedosežnom umetničkom snagom. Nadasve, međutim, zrače načelima višeg postojanja koje čuvaju u sebi. Ova knjiga donosi mrežu putokaza za one koji su se zaputili ka veličanstvenom svetu Homerovih epova. Koji će na tom putu možda nadrasti uske mere svakodnevice i, utkavši svoju uobrazilju u blistavo tkanje Ilijade i Odiseje, napustiti stvarnost čiju srž iskazuje Rajner Marija Rilke, da bi zakoračili u simbolički prostor iz kog se stremi večnosti.