Naročito se okomljuje na latinski. Latinskom suprotstavlja jednostavnost naroda, a ta jednostavnost nije prizemna, može biti preobraćena. Blato je zlato. I dok Luter prevodi Bibliju na nemački, Mincer onima što ne umeju da čitaju govori na njihovom jeziku.

Ide dalje nego Luter. Njegova misa na nemačkom izaziva buru. Ljudi dolaze iz okoline Alšteta da slušaju reč Božju, mase se pokreću kako bi prvi put čule obraćanje jednog sveštenika na njihovom jeziku. U alštetskoj crkvi Bog govori nemački.

Neprijatelji se odmah dižu. Grof Ernest od Mansfelda obećava da će baciti u okove svoje podanike koji odu u Alštet da slušaju Mincera. Tamo, naime, hitaju radnici, zanatlije, čitav jedan neuki živalj, čak i pripadnici građanskog staleža. Hoće da čuju Reč na nemačkom, hoće konačno da saznaju šta su im toliko dugo pričali na onom stranom jeziku; dozlogrdilo im je da ponavljaju amin i strofe koje ne razumeju. I nije vređanje Boga ako ga ljubazno zamolimo da govori na našem jeziku.

Mincer služi misu na nemačkom. A nakon što je grof od Mansfelda izdao zabranu svojim podanicima da dolaze da ga slušaju, menja ton; pojavljuje se drugi Mincer, ljutit, jarostan, kako kažu u svetim knjigama. Odlazi stupanj više; a ako ne odmerimo dobro stepenik koji tad prelazi, ne možemo nimalo razumeti fanatizam, on nas može samo užasnuti. Ali ako dobro procenimo kakav korak čini i zašto, ako dobro prosudimo kakvo raspoloženje ona naredba može izazvati u jednom ponositom čoveku, što će reći čoveku koji sebe smatra jednakim drugima, e pa, time pružamo sebi mogućnost da donekle shvatimo to otvrdnjavanje, to živo ludilo što zahvata srce i navodi Mincera da pismo upućeno grofu potpiše sa Uništitelj bezbožnika.

Prevela s francuskog: Melita-Logo Milutinović

Ukoliko Vam se dopao ovaj odlomak, knjigu možete poručiti na našem sajtu sa specijalnim popustom