Početne decenije 19. veka sa pravom se u istoriji umetničke muzike nazivaju Betovenovim dobom – Betoven ne samo što je pomerio granice muzičke umetnosti u žanrovima instrumentalne muzike, već je izrastao u paradigmu muzičkog genija kome niko od savremenika nije smeo da se suprotstavi kao rival. Niko – osim Šuberta. Oslanjajući se na nova datiranja Šubertove Velike simfonije, sačuvanu prepisku, kao i muzičku analizu, Atanasovski u svojoj studiji pokazuje kako se ovaj mladi bečki kompozitor odlučio da stupi u otvoreno rivalstvo sa Betovenom, kako je koncipirao svoja dela kroz ovo rivalstvo i na taj način izgradio originalni muzički izraz u žanrovima poput gudačkog kvarteta i simfonije. Sasvim drugačija od uvrežene slike o Šubertu kao mladom romantičaru, majstoru minijatura, ovo je priča o velikim ambicijama, borbi sa muzičkim institucijama tog doba i pokušajima da se osvoji zahtevna bečka publika ozbiljne muzike. Svakome ko želi da razume originalni zvuk Šubertovih poznih instrumentalnih dela, ova studija biće nezaobilazno štivo.