Opis
Postoje dva Rima. Da je tako, uverava nas Jelena Pilipović. Jedan je spoljašnji, drugi je unutrašnji. Jedan je stvaran, drugi je još stvarniji. Njih povezuje znalački ispričana priča. Jezik je savremen, ironijski zaokupljen drevnošću. I fikcijom. To je priča o muškarcima i ženama koji traže sebe. Tražeći sebe, oni plove kroz vreme. To vreme nije linearno. Istorijsko. Ono je, paradoksalno, polifonično. Puteno i zavodljivo. Ogledalno. Ono sobom nosi mnoštvo glasova: glasova prošlosti i glasova sadašnjosti. I mnoštvo likova. Međusobno, oni se ogledaju. Traže i prepoznaju. Susreću. Mimoilaze i rastaju.
Petar Jevremović
Jelena Pilipović (Beograd, 1972) predaje na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je stekla zvanje magistra tezom Panpoetizacija – poetološko određenje pojma i njegova primena u idiličnoj književnosti, kao i doktora nauka disertacijom Platonova misao kao graditeljski princip Vergilijevog dela. Postdoktorsko istraživanje na Institutu za antropologiju i istoriju antičkih svetova u Parizu privedeno je kraju radom Transfiguracije erosa – mnogolikost fenomena ljubavi u Sapfinoj poeziji (Les transfigurations de l’éros – le polymorphisme du phénomène d’amour dans la poésie de Sappho). Objavila je monografije Orfejev vek (2005) i Locus amoris. Dijaloško čitanje Sapfine poezije (2014), kao i mnogobrojne naučne radove na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. Dobitnica je Istraživačke nagrade grada Pariza.
