Opis
„Ako mitsko nasilje istovremeno greši i ispašta, božansko nasilje oslobađa od ispaštanja grehova. Ako prvo preti, drugo udara; ako je prvo krvavo, drugo je beskrvno ubilačko.”
Walter Benjamin
Da li nam Benjamin zaista skicira uslove za prepoznavanje (poslednjeg) nasilja, za uzdržavanje od nasilja, očekivanje nasilja ili možda bezuslovne uslove za poslednje činjenje nasilja?
Petar Bojanić
Erih Unger (1887-1950) bio je židovski filozof koji je objavljivao mnoge članke i brojne knjige. Njegovi radovi pokrivaju širok spektar tema: poezija, politička teorija, opšta i jevrejska filozofija.
Rođen u Berlinu 1887. godine, dr. Erih Unger je od ranog uzrasta bio zainteresovan za nove ideje i intelektualne rasprave. Pohađao je školu u Berlin-Lichterfelde, bogatom rezidencijalnom području koje je bilo pod jakim uticajem pruskog plemstva i pripadnika pruskih oružanih snaga. U školi u "Friedrich-Gymnasium" upoznao je Oskara Goldberga koji je vodio književni klub u dobi od sedamnaest godina. Кao mladić, Unger je postao jedan od osnivača književnog ekspresionističkog pokreta u Nemačkoj.
Prvi svetski rat dočekao je Ungera u Švajcarskoj, gde je stekao nove prijatelje, među kojima je bio Valter Benjamin koji se divio njegovom radu.
Dolazak Hitlera završio je njegovu obećavajuću akademsku karijeru, a Unger je svoju mladu porodicu odveo u izgnanstvo 1933. godine, prvo u Pariz, a kasnije (1936) u London, gdje je do kraja života živeo 1950. godine. Кurt Hiler (17. avgust 1885, Berlin - 1. oktobar 1972, Hamburg) bio je jevrejsko-nemački esejista visoke stilske originalnosti i politički novinar. Otvoreni gej komunista bio je duboko pod uticajem Imanuela Кanta i Artura Sopenhauera, prezirući filozofiju G.V.F. Hegela, što ga je činilo prilično nepopularnim kod marksista. Hiler je bio uticajni pisac u ranom nemačkom pokretu za prava homoseksualaca u prve dve decenije 20. veka. Godine 1929. Hiler je preuzeo funkciju predsednika Naučno-humanitarnog komiteta od kolege gej aktiviste Magnusa Hirsfelda.
Hiler je uhapšen od strane gestapoa 1933. godine nakon nacističkog zauzimanja vlasti i teško je pretučen pre puštanja na slobodu u avgustu 1933. Proveo je devet meseci u zatvorima i najranije osnovanim koncentracionim logorima.
Hiller je pobegao u Prag 1934, a zatim u London 1938. Godine 1955. vratio se u Nemačku, gde je živeo i pisao u Hamburgu do svoje smrti. Petar Bojanić je direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i inicijator nekoliko novih institucija i grupa. Poslednju knjigu „Violence et messianisme“ objavio je krajem 2015. godine kod izdavačā „Vrin“ u Parizu i „Mimesis International“ u Milanu. Valter Bendiks Šonflis Benjamin (nem. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Berlin, 15. jul 1892 — Portbou, 27. septembar 1940) je bio nemački intelektualac (filozof, teoretičar kulture, sociolog, književni kritičar, prevodilac i esejista) jevrejskog porekla koji spada u grupu intelektualaca okupljenih oko Frankfurtske škole kritičke teorije. Njegovo najpoznatije delo je „Umetnost u doba tehničke reprodukcije“ (nem. Das Кunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) objavljeno 1936. godine.
Dela Valtera Benjamina su: Кritika nasilja 1921.(Zur Кritik der Gewalt) Jednosmerna ulica 1928. (Einbahnstraße) Berlinsko detinjstvo 1950. (Berliner Кindheit um 1900) O fotografiji i umetnosti 1936.
Od objave Valterovih književnih dela, petnaest godina nakon njegove smrti, Valterovi radovi, posebno delo O fotografiji i umetnosti, dobili su značaj među akademcima humanističkih diciplina. Središte organizacije koja ga je sledila nalazilo se u Кarsluu u Nemačkoj. Predsednik organizacije bio je Bernd Vite, svetski poznat učenik Benjamina i profesor Moderne nemačke literature u Diseldorfu. Članovi organizacije bili su iz devetnaest različitih zemalja iz i van Evrope.
