Katalog novosadske „Akademske knjige“ posvećen delima velikih svetskih naučnika nedavno je obogaćen još jednom knjigom koja prosto „moli“ da se nađe u svakoj ozbiljnijoj biblioteci. Reč je o naslovu „Materija: Ta divna iluzuja“ čuvenog italijanskog fizičara, profesora Gvida Tonelija, naučnika svetskog ugleda, jednog od vodećih eksperimentalnih fizičara koji su koordinisali i vodili „CMS tim“, zaslužan za eksperimentalno otkriće postojanja „Higsovog bozona“.

U svojoj najnovijoj knjizi – „Materija: Ta divna iluzuja“, profesor na Univerzitetu u Pizi, Toneli postavlja pitanja „od čega smo sazdani?“, „šta je vreme?“ i „kako je nastao naš univerzum?“, kojima je posvetio godine studija i istraživanja.

Kad je Demokrit rekao da smo napravljeni od atoma, gotovo nije bilo savremenika koji mu je poverovao. Trebalo je dočekati Galileja i Njutna, pa onda sačekati još 400 godina kako bismo doprli do elementarnih čestica, otkrivši pritom da svet oko nas ima zaista neobične odlike, zajedničke najudaljenijim zvezdama i poljskom cveću, jednoj supernovi i nama, ljudskim bićima. Svojstva materije koja danas uzimamo zdravo za gotovo u suštini su prilično neravan vrh evolucionog ledenog brega koji se taloži već skoro četrnaest milijardi godina. U svom stilu, veoma jasno, Toneli objašnjava na koji način se elementarne čestice vezuju kako bi formirale bizarne oblike korelisanih kvantnih stanja, praiskonske kvarkove i gluonske supe ili masivne neutronske zvezde, krećući se po rubovima nauke na kojima pouzdana čvrstina materije postaje tek komotna iluzija. Neočekivani put u svet moderne fizike koji će čitaoca navesti da univerzum, pa čak i sebe, sagleda drugačijim očima.

Veliki deo knjige posvećen je „Higsovom bozonu“. Na pitanje novinarke Kamile Janači – Šta bi bili univerzum, priroda i mi sami bez „Higsovog bozona“, profesor Toneli odgovara da je to otkriće „zatvorilo jedno naučno pitanje otvoreno više od 2.500 godina, još od vremena prvih grčkih predsokratovaca. Shvatili smo zašto elementarni sastojci materije, kvarkovi i leptoni, koji su savremeni atomi koje je pretpostavio Demokrit iz Abdere, imaju toliko različite mase. Tu razliku proizvodi ‘Higsov bozon’, čestica odgovorna za nevidljivo polje koje ispunjava čitav univerzum. Zahvaljujući tom mehanizmu mogli su da se formiraju prvi protoni, ogromni oblaci vodonika iz kojih su nastale prve zvezde, zatim galaksije i planetarni sistemi, sve do nas. Da se Higsovo polje nije ‘smestilo’ u naš univerzum, stoti deo milijarditog dela sekunde nakon ‘Velikog praska’, sve ono što danas poznajemo kao materijalni svet, uključujući i nas same, ne bi bilo moguće. Univerzum bi možda mogao da nastavi da se širi, ali bi bio beskoristan i krajnje nezanimljiv: ogromna prašina elementarnih čestica bez mase, nesposobnih da se međusobno povežu“.

Čuvenu frazu iz „Knjige postanja“ – „Prah si bio, u prah ćeš se pretvoriti“, profesor Toneli objašnjava rečenicama „Užasna osuda na smrt i patnju možda će nam delovati manje gorko ako se podsetimo da, istina, jesmo prah – no, tačnije rečeno, mi smo zvezdana prašina. Duboko smo ujedinjeni sa najsjajnijim telima na nebu posutom zvezdama“.

Dragan Stošić

Izvor: Novi magazin