Mlada žena stoji na železničkom peronu i čeka svoj zakasneli voz. Želi da putuje na istok, u Poljsku, u onaj grad koji su njeni baka i deda nekada napustili zajedno sa njenim ocem. Upušta se u potragu za prošlošću, u trenutku kada se očevo pamćenje i sećanja na davna vremena postepeno gube, s ciljem da pronađe odgovor – ali na šta? Na tom putovanju prate je brojni glasovi: glasovi iz prošlosti, iz njene unutrašnjosti, iz nepoznatog? Nad ovom pričom lebdi tajanstvena figura snežne sove…

Sesil Vajsbrot (Cécile Wajsbrot) rođena je 1954. godine kao dete poljsko-jevrejskih roditelja u Parizu, gde i danas živi. Njena dela su veoma cenjena kako u Francuskoj tako i u inostranstvu. Većina njenih eseja i nekoliko romana, poput Izdaje (La trahison 1997), Memorijala (Mémorial 2005) ili Totalnog pomračenja (Totale éclipse 2014), tematizuju Holokaust i tišinu generacija o traumatičnim događajima iz prošlosti. Za roman Nevermore u prevodu na nemački jezik dobila je Lajpcišku književnu nagradu (2022) i Nagradu „Knjiga godine“ (2024). Dobitnica je i Nagrade Berlinske akademije za književnost i umetnost (2016). Međunarodnu nagradu za književnost „Aleksandar Tišma“ dobila je za celokupni književni opus (2024).

Članica je Nemačke akademije za jezik i književnost.

Piše romane, radio-drame i eseje.

Ana Stošić živi i radi na jugozapadu Francuske, u gradu Tuluzu. Nakon što je diplomirala na Katedri za francuski jezik i književnost Univerziteta u Beogradu, radila je kao lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Lilu. Prevodilačku karijeru započinje 2002. godine predstavljajući srpskoj publici čuvenog filozofa, romansijera i dramaturga Erika-Emanuela Šmita od koga je prevela tri dela: Gospodin Ibrahim i cvetovi iz Kurana, Oskar i gospođa u ružičastom mantilu i Milarepa. Prevela je biografiju Lu Andreas Salome od Fransoaz Žiru (Lu. Priča o slobodnoj ženi), kao i roman Abisinac od Žan-Kristofa Rifena. Prevela je takođe i autobiografiju Sent-Egziperijeve muze i supruge Konsuelo de Sent-Egziperi pod naslovom Memoari njegove ruže, kao i priručnik o unutrašnjoj ravnoteži Put do vedrine, uticajnog francuskog psihijatra Kristofa Andrea..

Roman smešten u burne decenije ranog dvadesetog veka prati isprepletane sudbine likova na Balkanskom poluostrvu – prostoru gde se lične priče neizbežno sudaraju sa velikim istorijskim promenama. U svetu obeleženom strogim moralnim normama, religijskim tabuima i duboko ukorenjenim sujeverjem, pojedinci pokušavaju da pronađu mesto za sopstvene izbore i osećanja.

Marija Kasimova-Moase je rođena u Sofiji (1969), diplomirala je bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Radila je kao novinarka i televizijska voditeljka. Bila je glavna urednica ELLE Bugarska, Capital LIGHT i NEЯR, časopisa za poslovnu ženu. Njena prva knjiga je zbirka priča Bliski susreti s pomešanim osećanjima, objavljena 2017. Godine 2018. izlazi i njen prvi roman Balkanska rapsodija. Od jula 2020. godine na platformi Storytel dostupan je i njen originalni komediografski serijal Zapisi iz Šato Lakroa, koji je 2021. godine objavljen u formi romana kod izdavačke kuće Kolibri. Godine 2022. objavljena je zbirka Monolozi, a 2023. izlazi i drugi deo uspešnog romana Zapisi iz Šato Lakroa: Rezidencija ‘Zlokučane’. Balkanska rapsodija je njen prvi roman preveden na srpski jezik. Živi i radi u Sofiji.

Marija-Joanna Stojadinović (1951), književni je prevodilac i novinar, živi i radi u Beogradu. Prevođenjem se bavi preko četrdeset godina. Prevodi sa bugarskog na srpski jezik i sa srpskog na bugarski. Njen opus obuhvata oko šezdeset srpskih i bugarskih autora beletristike i dramske književnosti, među kojima su srpski autori poput Mome Kapora, Dušana Kovačevića, Branislava Nušića, Miroslava Belovića, Vladislava Bajca, Gordane Ćirjanić, Dragana Velikića i drugih. Sa bugarskog na srpski prevodila je Dimitra Popova, Ivana Vazova, Elina Pelina, Ekatarinu Josifovu, Georgija Gospodinova, Aleka Popova, Aleksandra Sekulova, Kapku Kasabovu i druge.
Članica je Udruženja književnih prevodilaca, Udruženja novinara Bugarske i Udruženja dramskih umetnika Bugarske.