Projekat Književnost izvan granica – Na putu kroz novu Evropu nastavlja da donosi srpskim čitaocima kvalitetnu evropsku književnost. Odabrali smo autore iz različitih jezičkih i kulturnih sredina, ali svi oni imaju zajedničku nit koja ih povezuje – potragu za sopstvenim identitetom u globalizovanom i modernom svetu, kao i pokušaj razbijanja barijera i predrasuda.

Knjige će omogućiti našim čitaocima da putuju preko granica, čak i kada to fizički ne mogu, ali i da saznaju više o svojim susedima kroz naslove koji pokazuju raznolikost našeg kontinenta. Upravo te razlike i sličnosti čine Evropu posebnom. Na ovom kontinentu se mešaju različiti identiteti i nacionalnosti, ali stanovnici Evrope dele osećaj pripadnosti prostoru koji ima složenu tradiciju, otvorenu za promene koje dolaze.

Odabrane knjige zamagljuju metaforičke granice i omogućuju našim čitaocima da se poistovete sa životima ljudi iz bližih i daljih predela, među kojima su Albanija, Francuska, Mađarska, Holandija, Austrija, Rumunija, Irska i Italija.

Objavićemo 11 knjiga koje nas vode na putovanje kroz novu Evropu, onu koja prevazilazi granice. Kroz nove marketinške strategije koje smo sprovodili tokom pandemije, promovisaćemo objavljene knjige i virtuelno i uživo sa ciljem da dosegnemo što veću publiku u Srbiji, ali isto tako i u regionu i dijaspori.

Očekujemo veliki uspeh sa distribucijom širom Evrope uz pomoć naših partnera iz inostranstva i učešćem na sajmovima knjiga i drugim relevantnim događajima. Takođe, naš cilj je da koristimo ekološke prakse i ulažemo u nove digitalne formate.

Verujemo da je književnost ono što nas spaja. Ove godine veći deo autora dolazi iz susednih zemalja. Naš cilj je promovisanje dijaloga i dobrih međusobnih odnosa, posebno kod omladine. Međusobnim upoznavanjem – a za nas nema boljeg načina za to nego kroz književnost – možemo izgraditi bolju i jaču zajednicu.


Laslo Darvaši: BOG, DOMOVINA, PORODICA

O knjizi

NAGRADA ALEKSANDAR TIŠMA

Darvaši slika današnju mađarsku unutrašnjost, očeve sa kćerkama sa mentalnim smetnjama, porodice s izgubljenom decom, napuštene starce, kafane, krčme, devastirane stanove. Protagonisti ovih priča su alkoholičari, neutešni, prestravljeni, nemoćni, bolesni ljudi. Nema u tim pričama mnogo sunca, mnogo radosti.

I usred najveće bede, pri opisu najbolnijih tragedija, Darvašijeve rečenice su lepe. U toj lepoti se krije njihova energija. Ove novele govore i o nama, o našim snovima i vrednostima kojima smo nekad hteli da ostanemo verni, pa su nas ipak prevarili.

O autoru

Laslo Darvaši (Darvasi László, 1962), pripovedač, romansijer, dramski pisac, pesnik. Bio je urednik segedinskog časopisa Pompeji, a od 1998. stalni je saradnik budimpeštanskog književnog nedeljnika Élet és irodalom. Objavio je preko 30 knjiga (romana, novela, pesama). Jedan je od najprevođenijih savremenih mađarskih pisaca. Dobitnik je svih značajnih književnih nagrada u Mađarskoj. Prvi je dobitnik Međunarodne nagrade za književnost „Aleksandar Tišma“ 2019. godine. Član je Mađarske akademije umetnosti.

O prevodiocu

Arpad Vicko (1950), književni prevodilac. Sa mađarskog na srpski prevodi poeziju, prozu, dramu, esejistiku i naučnu literaturu. Objavio je više od 80 samostalnih knjiga prevoda. Najviše je prevodio dela savremenika – romane i eseje Đerđa Konrada, Lasla Vegela, Ištvana Erkenja, Petera Esterhazija, Imrea Kertesa, Antala Serba, poeziju Ota Tolnaija, Pala Bendera, Đerđa Petrija, filozofske i sociološko-politikološke, književno-teorijske, teatrološke, kao i studije iz oblasti likovnih umetnosti većeg broja autora – Janoša Kiša, Oskara Jasija, Ištvana Biboa, Jenea Siča, Kornelije Farago, Balinta Sombatija, Zoltana Šebeka.


Kamij Lorans: ŽENSKO

O knjizi

„Ovo je priča o tri žene: o meni, koja pripovedam život junakinje romana od rođenja do odrastanja njene kćerke. Druga žena je moja majka, domaćica, koja bez odobrenja muža nije mogla da se zaposli ili otvori račun u banci. Treća je moja kći, ona mi je donela slobodu.”

„Ideju za ovaj roman dao mi je pokret MeToo. Želela sam dublje da proučim žensku sudbinu, položaj žene u društvu. Istraživala sam koji su to životni i moralni stavovi koje same žene prenose jedna drugoj iz generacije u generaciju.”

„Kad danas razgovaram sa mladim ženama, vršnjakinjama moje kćerke, vidim da one potcenjuju doprinos feminističkih pokreta iz 70-ih. Smatraju ih prevaziđenim, a stečena prava prirodnim.”

Kamij Lorans

O autorki

Kamij Lorans (Camille Laurens, 1957) diplomirala je i predavala savremenu književnost. Piše romane, pripovetke, eseje, književne kritike i bavi se pozorištem. Objavila je romane Index, Romance, Les travaux d’Hercule, L’Avenir, L’Amour, Ni toi ni moi, Romance nerveuse, Celle que vous croyez. Zbirkom priča Philippe započela je istraživanje odnosa književnosti i stvarnosti. Od tada često piše o sebi na literarno obrađen način. Za roman Dans ces bras-là dobila je Nagradu „Femina”. Dela su joj prevedena na tridesetak jezika.

O prevoditeljki

Svetlana Stojanović studirala je francuski jezik i književnost i filozofiju. Najznačajniji prevodi: Selin Smrt na kredit, Žorž Perek Život: uputstvo za upotrebu, J-K. Uismans Tamo dole, Šarl-Ferdinand Rami Život Samjuela Belea, Le Klezio Meksički san, Kolet Mačka, Klod Levi-Stros Mitologike, tom 3 i 4, Mišel Uelbek, Proširenje područja borbe, Andre Gliksman Glupost, Rene Žirar Nasilje i sveto, Žil Delez Niče i filozofija, Žan-Fransoa Liotar Raskol, Žan Mitri Estetika i psi­hologija filma, tom 3 i 4, Žil Delez, Fuko, Lui Bunjuel, Moja poslednja pesma. Za Akademsku knjigu prevela je: Kamel Daud, Merso, kontra-istraga, Emanuel Ka­rer, Carstvo, Natali Azule, Tit nije voleo Bereniku, Ja­smina Reza Srećni su srećnici, Jasmina Reza Vavilon, Kamel Daud, Zebur ili Psalmi, Danijel Margera, Život i sudbina Isusa iz Nazareta, Kamij Kušner, Familia Grande, Kamij Lorans, Žensko. Najveću prevodilačku nagradu „Miloš N. Đurić“ dobila je 1994. godine za prevod dela Žana Pijažea Uvod u genetičku epistemologiju. Nagradu „Branko Jelić“, koja nosi ime velikog pedagoga francuske knji­ževnosti, dobila je 2011. godine za prevod knjige J.-K. Uismansa Na putu. Svetlana Stojanović se rodila, živi i radi u Beogradu.

karl-markus gaus: Avanturističko putovanje kroz moje sobe

O knjizi

Avanturističko putovanje kroz moje sobe je dnevnik, istraživačko putovanje, sećanje na preminule prijatelje, krajnje lična odiseja kroz prostor i vreme koja prevazilazi književne i druge granice. Ko pročita ovu knjigu mogao bi gotovo naslepo da se snalazi po prostorijama stana nedaleko od salcburškog Zigmundstora: klimava drvena polica, zastakljen tekst pesme Alberta Erenštajna ispisan rukom pesnika pored ulaznih vrata, kosi plafon sobe na gornjem spratu. Mnogo je sveta u toj knjizi smešteno u stan srazmerno male kvadrature, a Gaus pravi asocijativna skretanja i ekskurzije, preskače epohe i granice i sa tog putovanja se vraća sa ogromnim prtljagom.

O autoru

Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Salzburg, 1954), austrijski savremeni pisac, esejista i urednik. Živi u Salcburgu. Od 1991. Gaus je glavni urednik književnog časopisa Literatur und Kritik. Njegove knjige prevedene su na više stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada, među kojima su: Nagrada „Šarl Vejon” (Prix Charles Veillon), Austrijska umetnička nagrada za književnost (Österreichischer Kunstpreis für Literatur), Nagrada „Johan Hajnrih Merk” (Johann-Heinrich-Merck-Preis), Nagrada „Žan Ameri” (Jean-Améry-Preis) i Lajpciška književna nagrada za evropsko razumevanje (Leipziger Buchpreis zur Europäischen Verständigung). Karl-Markus Gaus primljen je 2006. godine za člana Nemačke akademije za jezik i poeziju.

O prevoditeljki

Emina Peruničić živi i radi u Beogradu. Prevođenjem se bavi preko dvadeset godina. Ekspert je u oblasti zaštite autorskog prava u sferi pisane reči. Najznačajniji prevodi s nemačkog i engleskog jezika objavljeni u izdanju Akademske knjige: Anemari Piper Misli sam. Podsticaj na filozofiranje (2007), Ralf Elm Horizonti pojma horizont (2009), Žan Gronden Uvod u filozofsku hermeneutiku (2010), Slavoj Žižek U odbranu izgubljenih stvari (2011), Slavoj Žižek Lenjin 2017. Sećanje, ponavljanje i prorađivanje (2018) i Karl-Markus Gaus U muzeju odbačene budućnosti. Četiri putovanja (2022). Učestvovala je u prevođenju knjige Jirgena Osterhamela Preobražaj sveta. Globalna istorija 19. veka (2022).

ana berns: mlekadžija

O knjizi

U sredini u kojoj nema nesvrstanih i neutralnih, u kojoj nema nijansi između crnog i belog, a nasilje je poželjno i prihvaćeno kada dolazi od „naših“ i sprovodi se protiv „njihovih“, onih koji pripadaju zajednici od „preko puta“ ili „preko bare“, srednja sestra brani se od stvarnosti zadubljena u knjigu dok hoda gradskim ulicama. Izuzetna knjiga u kojoj se prepliću užas i humor i brutalnost i nežnost i nerazumevanje i opraštanje, u kojoj bajkovita atmosfera kao nameran iskorak iz konkretnog hronotopa samo pojačava efekat životnosti, uveravajući čitaoca da se sve odigralo baš tako, da se sve ovo događalo i da se događa uvek i svuda.

O autorki

Britanska književnica irskog porekla Ana Berns (Anna Burns, 1962) dobila je 2018. Bukerovu nagradu (Man Booker Award) za svoj treći roman Mlekadžija (Milkman), koji je ubrzo preveden na mnoge strane jezike. I u svoja dva prethodna romana: Bez kostiju (No Bones, 2001) i Male konstrukcije (Little Constructions, 2007), kao i u Mlekadžiji, tematizovala je vreme krvavih sukoba u Severnoj Irskoj, mestu njenog rođenja i odrastanja, događaje koji su obeležili period od tridesetak godina (od kraja šezdesetih do 1998), poznate pod eufemističkim nazivom „Nevolje“ (The Troubles). Posebnost njenog spisateljskog glasa donela joj je Bukerovu nagradu, kao prvom laureatu koji je došao iz Severne Irske. Mlekadžija je nagrađen i Orvelovom nagradom za političku fikciju (2019) i Međunarodnom dablinskom nagradom za književnost (2020).

 
  •  

O prevoditeljki

Gorana Raičević je profesor srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prevela je knjige: Erik Havelok, Muza uči da piše (Svetovi 1990), Nortrop Fraj, Anatomija kritike (Orpheus, 2007), Džejms Mekinerni, Priča mog života (Prosveta, 2007) i Veliki lanac bića (Akademska knjiga, 2014).

anastasija gavrilović: industrija smirivanja odraslih

O knjizi

Prolaženje kroz poeziju Anastasije Gavrilović slično je trenucima izluđujuće sporih zalazaka sunca nad metropolama, srceparajuće lepote i neshvatljivih boja − koji te mrve. Ipak, znaš da se sva ova polihromna eksplozija rađa iz hemija komplikovanih imena, da svetlost koja prolazi kroz pakao najotrovnijih ispusnih gasova pronalazi svoj način da se igra fatamorgane. Takođe, znaš da će te sve ove supstance na kraju ubiti, u najperverznijoj transakciji. Zato Industrija smirivanja odraslih ima monolitnu snagu – usuđujem se da kažem – referentne knjige.

Rita Kirijan

O autorki

Anastasija Gavrilović (Anastasia Gavrilovici, 1995), pesnikinja i prevodilac. Debitovala je knjigom Industrija smirivanja odraslih (Izdavačka kuća „Maks Bleher“, 2019, 2021), za koju je dobila više priznanja, uključujući Nacionalnu nagradu za poeziju „Mihaj Eminesku“ za debi i nagradu „Mladi pesnik godine 2019“. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Bukureštu i masterirala u Centru za izvrsnost na Studijama slika na Univerzitetu u Bukureštu. Sarađuje s brojnim kulturnim publikacijama i prevodi knjige sa engleskog, francuskog i španskog jezika (Kurt Vonegat, Ernesto Kardenal, književnost za decu). Živi u Bukureštu, gde uređuje časopis Poesis internațional, prevodi i piše doktorsku tezu na temu ženskog poetskog diskursa između književnosti i ideologije.

 
  •  

O prevoditeljki

Marija Nenadić (1986), naučni istraživač, prevodilac. Doktorirala na Filološkom fakultetu u Bukureštu na temu avangarde u Srbiji i Rumuniji. Radi u Institutu za istoriju i teoriju književnosti „Đ. Кalinesku“ pri Akademiji Rumunije. Prevodi s rumunskog na srpski jezik poeziju, prozu, esejistiku i književnu kritiku. Objavila je prevode poezije Lučijana Blage, dva romana Lilijane Кorobke, tri studije književne kritike Euđena Simiona, kao i književno­istorijske radove Oane Soare, Šerbana Aksintea, Bogdana Кrecua. Za prevod poezije Todora Manojlovića na rumunski jezik dobila je Nagradu Društva književnika Vojvodine za prevod godine 2014.

tom kuka: POŠAST

O knjizi

Crni oblaci su se nadvili nad Tiranom prošloga veka, zarazne bolesti, nemaština, nemoral i blud brišu razlike između sadašnjosti i budućnosti, dana i noći, između stvarnosti i uobrazilje. Posmrtna kočija Toma Kuke ne uspeva da sanira posledice kolektivnog stradanja zbog duga nastalog vanvremenskim grehom. Senke zaklanih žena tumaraju gradom. Da li će bečki učenik, inspektor Di Hima, tajnu neobjašnjivih serijskih ubistava pronaći u šoljici kafe?

O autoru

Tom Kuka je književni pseudonim pisca i radio i televizijskog novinara Enkelja Demija (Enkel Demi, 1972). Uspešnu i produktivnu novinarsku karijeru započeo je devedesetih godina na različitim televizijama sa nacionalnom frekvencijom poput TV Klana i RTSH-a, gde je bio u prilici da se oproba i u režiserskim vodama. Njegov književni debi predstavlja roman Žižula na kaldrmi (Hide mbi kalldërm) objavljen 2016. godine. Nakon toga objavljuje još dva romana, Kamenje samoće (Gurët e vetmisë, 2018), porodičnu sagu, koja osvaja Nacionalnu nagradu za književnost, i Zao čas (Ora e ligë, 2019). Četvrti roman Pošast (Flama, 2021) osvaja Nagradu Evropske unije za književnost. Roman Opsada (Rrethimi, 2022) inspirisan je istorijskim događajima u Skadru.

O prevoditeljki

Danica Vasiljević (1992), profesorka albanskog jezika i prevodilac. Master rad na temu Konjugacija u dijalektima albanskog jezika odbranila je 2016. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao demonstrator-saradnik u nastavi na Katedri za albanski jezik, književnost i kulturu, učestvuje u pripremi različitog nastavnog i nenastavnog materijala, kao i na naučnim konferencijama i kulturnim skupovima. Od 2015. godine se aktivno bavi prevođenjem različitih formata, od dokumentarnog i igranog programa (Broadcast Translations and Interpretations LLC, Adrenalin produkcija, UK Stari grad), preko administrativnog materijala, do književnog prevoda, kao i usmenim prevođenjem.

EDZARD MIK: MEA CULPA

O knjizi

Sin holandskog tužioca Marten Landman sprijateljio se u mladosti sa Erolom, sinom iz jedne turske radničke porodice. Bio je tada upleten u tuču između dve turske porodice, posle koje je jedan mladić ostao invalid. Kada se Marten, zajedno sa Sibil, svojom prvom ljubavi a sada Erolovom ženom, specijalnim povodom vraća u grad svoje mladosti, otkriva koliko je ta tuča obeležila njegov život. On ne može više da zanemaruje odgovor na pitanje o tome šta se tada zaista dogodilo.

O autoru

Edzard Mik (1960) istaknuti je holandski romanopisac i pripovedač. Rođen je u Groningenu, gde je završio studije prava. Kao advokat radio je u Mastrihtu, a predavao je i u Školi za novinarstvo u Utrehtu. Za vodeće holandske listove i časopise, kao što su Vrij Nederland i NRC Handelsblad, napisao je veliki broj članaka i eseja o arhitekturi, likovnim umetnostima, literaturi i pozorištu. Glavni je urednik najstarijeg i najznačajnijeg časopisa za literaturu u Holandiji, De Gids. Njegov stvaralački opus prevashodno čine romani, od kojih su najvažniji Dobra vremena (2010), Mont Blanc (2012), Mea culpa (2019) i Zašto ptice (2022). Pored romana, piše pripovetke, eseje, filmska scenarija, a napisao je i libreta za opere značajne holandsko-grčke kompozitorke Kaliope Cupaki. Živi i radi u Amsterdamu.

O prevodiocu

Srđan Nikolić rođen je 1974. godine u Beogradu. Završio je Mašinski fakultet i Filološki fakultet, odsek za nederlandistiku, kao i druge master studije sa temom iz oblasti sociolingvistike. Student je doktorskih studija na modulu za jezik. Radio je kao asistent na više beogradskih univerziteta. Predsednik je udruženja prijateljstva lingvista Holandije, Belgije i Srbije „Arius“. Radi kao nastavnik holandskog jezika, novinar, kopirajter za više marketinških agencija i prevodilac sa holandskog, engleskog i nemačkog jezika. Značajniji prevodi sa holandskog: tri knjige holandskog seksologa Hudele Likens – Knjiga o penisu, Knjiga o vagini i Knjiga o seksu, zbirka pesama holandske pesnikinje Els Mors, Ima li koga tamo? Marijane Kiz, roman Glad Džamala Uarijašija (Akademska knjiga, 2020), itd.

sandro veronezi: tihi haos

O knjizi

Posmatrajući svet iz tačke u koju se zabio, on postepeno otkriva nepoznatu stranu drugih ljudi – svojih šefova, kolega, srodnika i ostalih znanih i neznanih koji, svako pod težinom sopstvenog bremena, hitaju k njemu, i kao po nekom pravilu padaju pred njegovom neshvatljivom smirenošću.

O autoru

Sandro Veronezi (Sandro Veronesi), italijanski pisac i publicista, rođen je u Firenci 1959. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u istom gradu. Jedan je od najznačajnijih pisaca svoje generacije u Italiji. Objavio je više proznih knjiga (romana, priča, eseja, putopisa). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Romani Tihi haos i Kolibri (Akademska knjiga) nagrađeni su najvišom italijanskom književnom nagradom „Strega“. Književni nedeljnik La lettura – Corriere della sera izabrao je roman Kolibri za knjigu godine 2019.

O prevoditeljki

Jasmina Andonović, arhitekta, prevodilac, inicirala prevođenje i objavljivanje proze i romana italijanskog pisca Sandra Veronezija, po formaciji arhitekte: Proročanstvo i druge priče (Geopoetika, 2017), Kolibri (2022) i Tihi haos, oba u izdanju Akademske knjige. Prevela i roman iz 2000. godine, Snaga prošlosti (La forza del passato), što će biti treći roman S. Veronezija koji će se pojaviti pred srpskim čitaocima. Kao usmeni prevodilac i kulturni medijator sarađivala na brojnim solidarnim projektima italijanskog udruženja Amici di Dečani posvećenim deci sa Kosova i Metohije.

OTO HORVAT: ÉJSZAKAI VETÍTÉS

O knjizi

Mint mikor egy lelkes archeológus töredékekből rekonstruál egy korszakot, Oto Horvat szuggesztíven és meggyőzően, visszafogott prózai eszközökkel építi fel az Éjszakai vetítés Firenzéből Újvidékre hazalátogató hősének személyes történetét és privát szféráját, ami nem csupán az övé, mert közösen birtokolják a várossal. A főhős múltbeli életének rekonstrukciója, annak megbízható tényekkel való alátámasztása az Éjszakai vetítés című regényben fokozatosan fordul át a származásról, a családról, az egyes szereplők sorsáról és történelmi viszontagságok közötti megpróbáltatásairól, az elvándorlásról és az otthon maradásról szóló elbeszélésbe, egy olyan családtörténetbe, ami magába foglalja a nyomasztó felnőtté válás, a másság és a különbözőség, az elhallgatott családi mesék és rejtélyek témáit is, miközben társadalmi és történelmi kalauzunk marad Újvidék megéléséhez, a város traumáinak, fényes és sötét korszakainak jobb értéséhez is.

Franja Petrinović

O autoru

Horváth Ottó (szerzői nevén Oto Horvat) 1967-ben szü letett Újvidéken. A gimnáziumot Karlócán, egyetemi tanulmányait Újvidéken, Erlangenben és Berlinben végezte. Firenzében él és alkot. Verseskötetei: Gde nestaje šuma (1987), Gorki listovi (1990), Zgrušavanje (1990), Fotografije (1996), Dozvola za boravak (2002), Putovati u Olmo (2008, magyar fordítása 2010-ben jelent meg Olmóba menet címmel), Izabrane & nove pesme (2009). Regénye: Sabo je stao (2014, magyar fordításban 2023-ban jelent meg, Szabó megállt címmel). Elbeszések: Kao Celanovi ljubavnici (2016). Fordítások: Pilinszky János, Krater (1992); Fenyvesi Ottó, Anđeo haosa (2009); Hans Magnus Enzensberger, Poslednji pozdrav astronautima (2010).

O prevoditelju

Beszédes István 1961-ben született Zentán, ahol most is él. Költő, műfordító, a zEtna internetes irodalmi folyóirat alapító-szerkesztője. Önálló fordításkötetei: Citadella.doc – Három négykezes (Zenta, 2003); Boško Krstić: A vadgesztenyék utcájának nyomában (Szabadka, 2007); Oto Horvat: Olmóba menet (Zenta, 2010); Boško Krstić: Az azúr őrzőinek legendája (Pécs, 2012); Oto Horvat: Szabó megállt (Újvidék, 2023).

Margerit Jursenar: POZORIŠTE II

O knjizi

Komadi Elektra ili Kad maske padnu, Misterija o Alkesti i Ko nema svog Minotaura? spadaju u ostvarenja u kojima se Margerit Jursenar inspirisala grčkim mitovima. Tragom niza drugih autora, ona im udahnjuje nov život i sopstvenu viziju sveta.

Elektra je udata za seljaka s kojim živi u bednoj kolibi, a svoju majku namamljuje u njihov dom kako bi je, uz pomoć svog brata Oresta, ubila. Ali sve će se promeniti kad bude otkrila da Orest nije Agamemnonov, već Egistov sin, iz loze ubice i uzurpatora, a ne iz loze žrtve.

Misterija o Alkesti posvećena je dirljivom potezu Alkeste, koja žrtvuje svoj život iz bračne ljubavi, a zatim je Herkul odvodi u svet mrtvih. Jursenar u ovom komadu naglašava tragikomične aspekte mita, kao i groteskno kruženje nametljivaca oko mrtve Alkeste i mladog udovca. Ali spisateljica ističe i svete strane ove mitske priče, dramu smrti i čudo vaskrsenja, zbog čega je ona nalik srednjovekovnim misterijama.

O autorki

Margerit Jursenar (1903–1987) je francusko-belgijska književnica. Pisala je romane, novele, autobiografska dela, pozorišne komade, kao i eseje i književne kritike. Bavila se i prevođenjem.

Rodila se u Briselu, a umrla u Bar Harburu u Sjedinjenim Američkim Državama. Bez majke je ostala odmah po rođenju, te je odrasla uz oca, s kojim je proputovala Evropu. Prvi roman, Aleksis ili Traktat o uzaludnoj borbi, objavljuje 1929, iste godine kad umire njen otac. Neposredno pred Drugi svetski rat odlazi u Ameriku, gde će sa svojom životnom saputnicom, Grejs Fik, ostati do smrti. Od 1950. živi na ostrvu Maunt Dezert, predaje francusku književnost i istoriju umetnosti, a zatim se u potpunosti posvećuje književnom radu, povremeno putujući. Svetsku slavu stiče romanom Hadrijanovi memoari 1951. godine. Margerit Jursenar je prva žena izabrana za člana Francuske akademije (1980).

Njena najpoznatija dela su: pesme u prozi Vatre (1936), zbirka novela Istočnjačke priče (1938, kod nas objavljena kao Osmeh Kraljevića Marka), romani Završni udarac (1939), Hadrijanovi memoari (1951), Crna mena (1968), Ana, soror (1981), autobiografsko delo Lavirint sveta (1974–1988) i druga.

O prevoditeljki

Tamara Valčić Bulić redovni je profesor francuske književnosti na Odseku za romanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Autor je brojnih tekstova u domaćim i stranim časopisima i tematskim zbornicima i dve monografije. Od 2021. glavni je urednik fakultetskog časopisa Zbornik za jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Član je Društva za kulturnu saradnju Srbija–Francuska, kao i Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Bavi se i književnim i stručnim prevođenjem.

Tamara Valčić Bulić prevodi studije iz oblasti društveno-humanističkih nauka (Žan Ruse, Fransoa Valter, Žan-Pol Bled itd), kao i dela klasičnih i savremenih francuskih autora (Onore de Balzak, Le Klezio, Matijas Enar, Majlis Kerangal…). 

MLADEN JAKOVLJEVIĆ: FADED SOULS

O knjizi

In the early 19th century, in a village near Mount Gučevo in western Serbia, the fates of a young man and an unconventional priest become entwined. The young man awakens to a chilling reality, trapped between life and death in the village graveyard, where restless souls—forgotten by the living—linger before fading into oblivion. Meanwhile, the priest confronts a terrifying truth: he must tread deeply into the forbidden and do what is right. As the secrets of the past unravel, both men realize that death is merely a prelude, and something far more sinister may be lurking beyond.

O autoru

Mladen Jakovljević, born in 1975 in Novi Sad, Serbia, is a full professor at the Uni­ver­sity in Kosovska Mitrovica, special-izing in English Language and Literature. His PhD dissertation, “Parallel Worlds: Post­modern Fiction’s Affinity for Fantastic and Science Fiction Literature,” focused on alternate realities in the works of Philip K. Dick, Thomas Pynchon, and William Gibson.
Jakovljević is a board member of the Lite­rature and Language Department at Ma­tica Srpska, a renowned Serbian cultural institution. His academic research focuses on science fiction, fantasy, and gothic literature. He has translated into Serbian the medieval English romance Sir Gawain and the Green Knight, the medieval poem Sir Orfeo, and works of fiction by Philip K. Dick, Ursula K. Le Guin, and Roger Zelazny.
As an author, Jakovljević has written three novels: The Twilight Gorge (2014), Fa­ded Souls (2019), and Upon My Return (2021). His fiction explores themes of fate, memory, and death, navigating distorted realities. Faded Souls and Upon My Return delve into the aftermath of loss and the search for solace amidst the turmoil, intertwining themes of magic, spirituality, and tradition.

O prevoditelju

Randall A. Major is a translator and linguist. His most important translations include: Kulić, Branka i Nedeljka Srećkov, The Monasteries of the Fruška Gora. Prometej, Novi Sad 1994; Ivić, Pavle (ed.), The History of Serbian Culture. Porthill Publishers, London 1995; Basara, Svetislav, The Last Wall, New Moment, 9-10, Ljubljana 1998, 130-133; Savić, Milisav, Stifling, Grand Street, 68, New York 1999, 216-222; Basara, Svetislav, The Cyclist Conspiracy, Open Letter Books, Rochester, 2012; Basara, Svetislav, In Search of the Grail, Dalkey Archive Press, Victoria/London/Dublin, 2017; Basara, Svetislav, Fata Morgana, Dalkey Archive Press, Victoria/London/Dublin, 2015; Basara, Svetislav, The Mongolian Travel Guide, Dalkey Archive Press, London/Dublin, 2019; Bajac, Vladislav, Hamam Balkania, Istros Books, London, 2014; Blašković, Laslo, The Madonna’s Jewels, International Forum of Slavic Cultures, Ljubljana, 2015; Živković, Zoran, The Image Interpreter, Cadmus Press, Philadelphia, 2017; Živković, Zoran, The White Room, Cadmus Press, Philadelphia, 2022; Živković, Zoran, The White Room, Cadmus Press, Philadelphia, 2024.