Izbornik
Projekat Književnost izvan granica – Na putu kroz novu Evropu nastavlja da donosi srpskim čitaocima kvalitetnu evropsku književnost. Odabrali smo autore iz različitih jezičkih i kulturnih sredina, ali svi oni imaju zajedničku nit koja ih povezuje – potragu za sopstvenim identitetom u globalizovanom i modernom svetu, kao i pokušaj razbijanja barijera i predrasuda.
Knjige će omogućiti našim čitaocima da putuju preko granica, čak i kada to fizički ne mogu, ali i da saznaju više o svojim susedima kroz naslove koji pokazuju raznolikost našeg kontinenta. Upravo te razlike i sličnosti čine Evropu posebnom. Na ovom kontinentu se mešaju različiti identiteti i nacionalnosti, ali stanovnici Evrope dele osećaj pripadnosti prostoru koji ima složenu tradiciju, otvorenu za promene koje dolaze.
Odabrane knjige zamagljuju metaforičke granice i omogućuju našim čitaocima da se poistovete sa životima ljudi iz bližih i daljih predela, među kojima su Albanija, Francuska, Mađarska, Holandija, Austrija, Rumunija, Irska i Italija.
Objavićemo 11 knjiga koje nas vode na putovanje kroz novu Evropu, onu koja prevazilazi granice. Kroz nove marketinške strategije koje smo sprovodili tokom pandemije, promovisaćemo objavljene knjige i virtuelno i uživo sa ciljem da dosegnemo što veću publiku u Srbiji, ali isto tako i u regionu i dijaspori.
Očekujemo veliki uspeh sa distribucijom širom Evrope uz pomoć naših partnera iz inostranstva i učešćem na sajmovima knjiga i drugim relevantnim događajima. Takođe, naš cilj je da koristimo ekološke prakse i ulažemo u nove digitalne formate.
Verujemo da je književnost ono što nas spaja. Ove godine veći deo autora dolazi iz susednih zemalja. Naš cilj je promovisanje dijaloga i dobrih međusobnih odnosa, posebno kod omladine. Međusobnim upoznavanjem – a za nas nema boljeg načina za to nego kroz književnost – možemo izgraditi bolju i jaču zajednicu.
NAGRADA ALEKSANDAR TIŠMA
Darvaši slika današnju mađarsku unutrašnjost, očeve sa kćerkama sa mentalnim smetnjama, porodice s izgubljenom decom, napuštene starce, kafane, krčme, devastirane stanove. Protagonisti ovih priča su alkoholičari, neutešni, prestravljeni, nemoćni, bolesni ljudi. Nema u tim pričama mnogo sunca, mnogo radosti.
I usred najveće bede, pri opisu najbolnijih tragedija, Darvašijeve rečenice su lepe. U toj lepoti se krije njihova energija. Ove novele govore i o nama, o našim snovima i vrednostima kojima smo nekad hteli da ostanemo verni, pa su nas ipak prevarili.
Laslo Darvaši (Darvasi László, 1962), pripovedač, romansijer, dramski pisac, pesnik. Bio je urednik segedinskog časopisa Pompeji, a od 1998. stalni je saradnik budimpeštanskog književnog nedeljnika Élet és irodalom. Objavio je preko 30 knjiga (romana, novela, pesama). Jedan je od najprevođenijih savremenih mađarskih pisaca. Dobitnik je svih značajnih književnih nagrada u Mađarskoj. Prvi je dobitnik Međunarodne nagrade za književnost „Aleksandar Tišma“ 2019. godine. Član je Mađarske akademije umetnosti.
Arpad Vicko (1950), književni prevodilac. Sa mađarskog na srpski prevodi poeziju, prozu, dramu, esejistiku i naučnu literaturu. Objavio je više od 80 samostalnih knjiga prevoda. Najviše je prevodio dela savremenika – romane i eseje Đerđa Konrada, Lasla Vegela, Ištvana Erkenja, Petera Esterhazija, Imrea Kertesa, Antala Serba, poeziju Ota Tolnaija, Pala Bendera, Đerđa Petrija, filozofske i sociološko-politikološke, književno-teorijske, teatrološke, kao i studije iz oblasti likovnih umetnosti većeg broja autora – Janoša Kiša, Oskara Jasija, Ištvana Biboa, Jenea Siča, Kornelije Farago, Balinta Sombatija, Zoltana Šebeka.
„Ovo je priča o tri žene: o meni, koja pripovedam život junakinje romana od rođenja do odrastanja njene kćerke. Druga žena je moja majka, domaćica, koja bez odobrenja muža nije mogla da se zaposli ili otvori račun u banci. Treća je moja kći, ona mi je donela slobodu.”
„Ideju za ovaj roman dao mi je pokret MeToo. Želela sam dublje da proučim žensku sudbinu, položaj žene u društvu. Istraživala sam koji su to životni i moralni stavovi koje same žene prenose jedna drugoj iz generacije u generaciju.”
„Kad danas razgovaram sa mladim ženama, vršnjakinjama moje kćerke, vidim da one potcenjuju doprinos feminističkih pokreta iz 70-ih. Smatraju ih prevaziđenim, a stečena prava prirodnim.”
Kamij Lorans
Kamij Lorans (Camille Laurens, 1957) diplomirala je i predavala savremenu književnost. Piše romane, pripovetke, eseje, književne kritike i bavi se pozorištem. Objavila je romane Index, Romance, Les travaux d’Hercule, L’Avenir, L’Amour, Ni toi ni moi, Romance nerveuse, Celle que vous croyez. Zbirkom priča Philippe započela je istraživanje odnosa književnosti i stvarnosti. Od tada često piše o sebi na literarno obrađen način. Za roman Dans ces bras-là dobila je Nagradu „Femina”. Dela su joj prevedena na tridesetak jezika.
Svetlana Stojanović studirala je francuski jezik i književnost i filozofiju. Najznačajniji prevodi: Selin Smrt na kredit, Žorž Perek Život: uputstvo za upotrebu, J-K. Uismans Tamo dole, Šarl-Ferdinand Rami Život Samjuela Belea, Le Klezio Meksički san, Kolet Mačka, Klod Levi-Stros Mitologike, tom 3 i 4, Mišel Uelbek, Proširenje područja borbe, Andre Gliksman Glupost, Rene Žirar Nasilje i sveto, Žil Delez Niče i filozofija, Žan-Fransoa Liotar Raskol, Žan Mitri Estetika i psihologija filma, tom 3 i 4, Žil Delez, Fuko, Lui Bunjuel, Moja poslednja pesma. Za Akademsku knjigu prevela je: Kamel Daud, Merso, kontra-istraga, Emanuel Karer, Carstvo, Natali Azule, Tit nije voleo Bereniku, Jasmina Reza Srećni su srećnici, Jasmina Reza Vavilon, Kamel Daud, Zebur ili Psalmi, Danijel Margera, Život i sudbina Isusa iz Nazareta, Kamij Kušner, Familia Grande, Kamij Lorans, Žensko.
Najveću prevodilačku nagradu „Miloš N. Đurić“ dobila je 1994. godine za prevod dela Žana Pijažea Uvod u genetičku epistemologiju. Nagradu „Branko Jelić“, koja nosi ime velikog pedagoga francuske književnosti, dobila je 2011. godine za prevod knjige J.-K. Uismansa Na putu.
Svetlana Stojanović se rodila, živi i radi u Beogradu.
Enkel Demi (Tom Kuka): Kuga
Prevod s albanskog: Danica Avramović
Ana Berns: Mlekadžija
Prevod s engleskog: Gorana Raičević
Sandro Veronezi: Tihi haos
Prevod s italijanskog: Jasmina Andonović
Anastasia Gavrilovici: Industria liniștirii adulților
Prevod s rumunskog: Marija Nenadić
Edzard Mik: Mea culpa
Prevod s holandskog: Srđan Nikolić
Karl-Markus Gauß: Abenteuerliche Reise durch mein Zimmer
Prevod s nemačkog: Emina Peruničić
Marguerite Yourcenar: Théâtre (2)
Prevod s francuskog: Tamara Valčić Bulić
Oto Horvat: Noćna projekcija
Prevod na mađarski: Ištvan Besedeš
Mladen Jakovljević: Izbledele duše
Prevod na engleski:
