OKREPITE SOPSTVENI DUH, DA BISTE NEŠTO DOBRO URADILI ZA DRUGOG ČOVEKA

Blagovest – časopis Beogradske nadbiskupije

Godina XCVIII, broj 6

Poštovana g. Babić, Akademska knjiga je dugi niz godina vodeća izdavačka kuća u zemlji i regionu, kada su u pitanju prirodne i društvene nauke. Za naše čitaoce posebno su interesantna i važna dela iz oblasti filozofije i istorije. Koliko su dela iz upravo te dve oblasti danas čitana? Čini se da su i filozofija i istorija podcenjene, da li je to zaista tako?

Jedan od uzroka stalnog pada čitanosti kniga iz humanističkih i društvenih nauka u svetu je u direktnoj vezi sa krizom obrazovanja koja je nastupila kao posledica velike ekonomske krize, odnosno „velikog pada“ iz 2008. Suočavanje razvijenih zapadnih država sa ozbiljnim padom nacionalnih bruto dohodaka, nametnulo je ideju, da se u budućnosti promene ciljevi univerzitetskog obrazovanja. Tih godina mnoge vlade razvijenih država, da bi izašle iz krize, rešile su da povećaju ulaganje u obrazovne programe koji će najbrže donositi profit. O tom fenomenu je pisala američka filozofkinja Martha Nussbaum. Kao posledicu te strategije, danas imamo veoma  izraženu marginalizaciju društvenih i humanističkih nauka na univerzitetima širom sveta. Svi primećujemo da se na globalnom nivou pokušava ugušiti svaka kritička misao, sve je više jačaju autoritativni režimi jer se znatno lakše manipuliše manje obrazovanim biračkim telom, zaboravljaju se najsiromašniji slojevi stanovništva i marginalizovane društvene grupe. Ovih dana možemo posvedočiti koliko su ugroženi demokratski procesi u državama od kojih smo se učili demokratiji i od kojih smo preuzimali demokratske obrasce. Na takve globalne promene nisu imuna ni naša društva. Na univerzitetima se upisuje mali broj studenata koji studira humanističke nauke. Shodno tome, daleko je manja čitanost, pre svega knjiga iz filozofije, ali i iz sociologije, teologije, istorije… Navešću iz ličnog iskustva jedan konkretan primer potražnje knjiga iz filozofije. Kada smo 2007. objavili delo Martina Haideggera Ontologija. Hermeneutika faktičnosti te godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu smo prodali preko 100 primeraka,  a prošle godine kada smo objavili Hegelovu Enciklopediju flozofskih nauka na istom sajmu smo prodali samo 20 knjiga.

Poznati ste po interakciji sa čitaocima. Prisutni ste na sajmovima i svim važnim događajima koji se tiču knjige. Kakav je Vaš utisak kada su mladi čitaoci u pitanju? Imali li ih, i pored činjenice da je tehnologija danas u mnogome preuzela primat. Mogu li knjiga i TikTok zajedno ili je nužna isključivost? I ukoliko jeste, kako da knjiga opet pobedi

Čitaoci naših knjiga su veoma zahtevni jer su visoko obrazovani, pažljivo osluškujemo sve njihove primedbe, sugestije i želje, pa je svaka neposredna interakcija sa njima za mene dragocena. Najbolje mesto za kontak sa čitalačkom publikom su sajmovi knjiga. Razmena iskustava čitanja utiče na kreiranje i usmeravanje izdavačke politike Akademske knjige. Redovno učestvujemo na regionalnim sajmovima u Zagrebu, Sarajevu i Podgorici, u našem katalogu možete naći knjige važnih autora iz svih postjugoslovenskih država. Iz godine u godinu od čitalaca dobijamo visoke ocene za izbor autora i tema, ali pohvale nam stiži i za prevode i uređivanje knjiga. Takođe, ulažemo maksimalan napor da izdanja Akademske knjige budu dostupna u regionu svim čitaocima koji razumeju jezik na kom su napisane.

Internet je pojednostavio i ubrzao pristup informacijama ali je istovremeno on najveći kradljivac vremena. Generacija koja ne može bez TikToka znatno manje čita ili čita samo kratke pisane forme. Ali i u toj generaciji ima pojedinaca koji su izvrsni, čitaju ozbiljne knjige i verovatno će u bliskoj budućnosti nastaviti univerzitetsku karijeru.

Knjige su temelj razvoja kritičke misli. Misao pretočena u reč, često ima snagu da bude pokretač određenih društvenih angažmana. Ima li danas takvih knjiga? Ukoliko ih ima, koje biste autore i naslove posebno izdvojili i preporučili?

Akademska knjiga ne objavljuje samo klasične autore, već nastojimo da pratimo savremenu misao u svetu na nivou društvenih i humanističkih ali i prirodnih nauka. Smatram da vredne knjige menjaju pojedince. Ipak, danas nije dovoljno da naučnik ili književnik napiše odličnu knjigu već on mora biti sveprisutan u javnom prostoru, odnosno mora stalno komunicirati sa čitaocima putem društvenih mreža ili drugih medija. Knjige koje pišu svetski teoretičari, kao što su Thomas Piketty, Slavoj Žižek, Yanis Varoufakis, Noam Chomsky, Martha Nussbaum, Hartmut Rosa, Peter Sloterdijk itd., veoma su kritičke i angažovane i prevode se na veliki broj jezika. Kada je 2013. godine objavljena knjiga francuskog ekonomiste Thomasa Pikettyja Kapital u XXI veku, izazvala je senzaciju u celom svetu kao da se rodio novi Marx. Za kratko vreme prevedena je na mnogobrojne jezike, postala je naučni bestseler u svetu i prodata u višemilionskom tiražu. U toj knjizi, Piketty je kroz analizu rasta kapitala i bogatstva u razvijenim zapadnim državama, pokušao dokazati da uporedo raste i nejednakost koja dovodi do još većeg raslojavanja u drušvu. Da bi se zaustavio rast nejednakosti, Piketty predlaže uvođenje progresivnog poreza na bogatstvo. Velikih rasprava je bilo u vezi sa objavljivanjem knjige Nicka Bostroma Superinteligencija. Putevi, opasnosti i stategije. Postavilo se pitanje sa kakvim izazovima se može suočiti čovečanstvo.

U bogatoj paleti naslova u Vašem idavaštvu, mogu se pronaći i naslovi poput Život i sudbina Isusa iz Nazareta, Samočežnja hrišćanstva, Religija i društvo u Evropi, kao i druga značajna dela iz oblasti religije, koja se svakako tiču i filozofije. Ima li planova o objavljivanju još nekih naslova sa religijskom tematikom i koliko je ona danas uopšte zastupljena kod sekularnih izdavača, odnosno izdavača koji nisu vezani za religijske institucije?  

Od postanka čovek kao misaono biće pokušava da objasni mnogobrojne pojave u prirodi, da objasni poreklo i smisao života – iz tog perioda datira i religija. Znamo da su prve religije bile  politeističke, i posle njihovog dugog istorijskog trajanja, religija je primila monoteistički oblik koji je  preovlađujući u svetu. Religija je deo istorije svakog društva, ali religija je i deo njegove kulture i zato je neophodno i poželjno da se stalno izučava. Danas se u svim sekularnim državama, poštuju sve verske institucije a time i vernici, bez obzira na njihov broj. Na primeru ritma vremena profanog života (radno vreme, praznici, školski raspusti itd.) koji je u većini zemalja usklađen sa verskim praznicima potvrđuje se da postoji velika obzirnost prema religiji. Potreba čoveka da bude povezan sa nekim višim bićem, odnosno Bogom nikad neće prestati bez obzira na napredak prirodnih nauka i tehnologije. Trenutno pripremamo za objavljivanje knjigu poznatog ruskog vizantologa Sergej Ivanova Blaženi jurodivi. Kulturna istorija jurodivosti, a u izdavačkom planu  imamo veoma zanimljivu knjigu koju je priredio Mircea Eliade Rečnik obreda – autori tekstova u Rečniku su poznati svetski teolozi, antropolozi, sociolozi, filozofi, etnolozi itd.

Za kraj, šta biste poručili našim čitaocima? Postoje li neki citati ili misli koje ste posebno izdvojili i kojih se često prisećate?

Teško je dati pametan savet drugom čoveku. U trećoj dekadi 21. veka društveni život se znatno ubrzao zahvaljujući tehnološkim pronalascima i sve većoj primeni veštačke inteligencije. Hiperkapitalizam je učinio da svi mnogo radimo a naše slobodno vreme svedeno je na minimum,  pritom, zatrpani smo obiljem nekvalitetnih medijskih sadržaja. Postavlja se pitanje, kako da sačuvamo sebe, kako da pomognemo svojim najbližim, kako da pomognemo prijateljima, šta možemo dobro uraditi za društvenu zajednicu kojoj pripadamo. Fihte kaže: „Obrati pažnju na sebe samog; odvrati pogled od svega što te okružuje i usmeri ga na svoju unutrašnjost: to je prvi zahtev koji filozofija postavlja svom učeniku. Nije reč ni o čemu što je izvan tebe, već u tebi samom.”  Na kraju bih Fihteovoj misli dodala ličnu poruku, da biste osetili unutrašnje zadovoljstvo, prvo okrepite sopstveni duh a onda punim srcem uradite nešto za drugog čoveka.

Razgovor vodio: Miloš Vulić, saradnik Beogradske nadbiskupije