PREGLEDNI REČNIK KOMPARATISTIČKE TERMINOLOGIJE U KNJIŽEVNOSTI I KULTURI

Kategorija: Biblioteka:

3.300,00 RSD 2.475,00 RSD

Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi nastao je na osnovu zajedničkog interfakultetskog istraživanja teorijsko-istorijskih terminoloških pretpostavki komparativne književnosti. Prilikom izrade ovog rečnika, koji umnogome predstavlja pionirski poduhvat, izbegnute su jednostranosti i ograničenja u pristupu ovoj problematici. Njime su postavljene sasvim solidne osnove za proces standardizacije komparatističke terminologije kod nas, koji se, dakle, vrši prema jedinstvenim metodološkim i naučnim standardima, koji su jasno definisani, ali i dovoljno široko postavljeni. Rečnik je primer fleksibilnog osavremenjivanja i standardizacije stručne terminologije u jednoj naučnoj disciplini, koja ima bogatu tradiciju i nesumnjive perspektive. Termini koji su obuhvaćeni ovim Rečnikom obrađeni su u složenijoj leksikografskoj deskripciji, tako da svaka odrednica sadrži neophodnu meru informativnosti i pouzdanosti.

(Iz recenzije Stojana Đorđića)

Bojana Stojanović Pantović rođena je 1960. godine u Beogradu. Profesor je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Piše književnoistorijske i komparativne studije, kritike, eseje, poeziju i prozu. Prevodi sa slovenačkog i engleskog jezika. Priredila je i prevela više knjiga srpskih i slovenačkih pisaca, kao i tematske brojeve časopisa i naučnih zbornika. Predavala je honorarno na Filološkom fakultetu u Beogradu (1995–2001). Od 1998. do 2008. godinebila je stalna kritičarka lista Politika za savremenu srpsku poeziju. Objavila je sledeće knjige: Poetika Mirana Jarca (na slovenačkom), Dolenjski muzej, NovoMesto 1987. Linija dodira (studije i ogledi iz srpske i južnoslovenskih književnosti), Dečje novine, Gornji Milanovac 1995. Nasleđe sumatraizma – poetičke figure u srpskom pesništvu devedesetih, Rad, Beograd 1998. Srpski ekspresionizam, Matica srpska, Novi Sad 1998. Srpske prozaide – antologija pesama u prozi, Nolit, Beograd 2001. Kritička pisma, Rad, Beograd 2002. Morfologija ekspresionističke proze, Artist, Beograd 2003. Raskršća metafore (eseji i kritike o srpskom pesništvu 20. veka), Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo 2004. Beskrajna (pesnička zbirka), KD Sveti Sava – Beogradska manufaktura snova, Beograd 2005. Nebolomstvo – Panorama srpskog pesništva kraja XX veka, HDP i Durieux, Zagreb 2006. Pobuna protiv središta (novi prilozi o modernoj srpskoj književnosti), Mali Nemo, Pančevo 2006. Oštar ugao (eseji, kritike, polemike), Agora, Zrenjanin 2008. Zaručnici vatre (lirska proza), Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo 2008. Isijavanje, pesnička zbirka, Arka, Smederevo 2009. Naučni radovi, kritika i poezija prevođeni su na engleski, francuski, nemački, španski, slovenački, grčki, makedonski, poljski i švedski jezik. Dobitnica je nagrada : ”Milan Bogdanović” (2000), ”Isidorijana” (2000), ”Gordana Todorović” (2005) i Zlatne značke kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos kulturi (2006). Živi u Beogradu.

Miodrag Radović rođen je 1945. godine u Kamenjači kod Trstenika. Osmogodišnju školu završio je u Trsteniku, a gimnaziju u Kruševcu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa za Opštu književnost sa teorijom) diplomirao je 1968. Magistrirao je sa temom „Funkcija snova u romanu Zločin i kazna F. M. Dostojevskoga” (1976), a doktorirao sa temom „Poetika Laze Kostića i njeni izvori u zapadnoevropskim književnostima” (1980). Kao stipendista francuske vlade završio je postdiplomske studije u Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju (1969–1970). Bio je i stipendista Humboltove fondacije u Minhenu i Hajdelbergu. Kao bibliotekar radio je u Biblioteci Matice srpske (1970–1972). Kao lektor, predavač i profesor radio je na univerzitetima u Lionu, Renu, Banjaluci, Nikšiću, Frankfurtu na Majni i Novom Sadu. Realizator je ideje o osnivanju Katedre za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Autor je više knjiga, priređivač zbornika i antologija i prevodilac sa francuskog i nemačkog jezika. Objavljene knjige: Poetika snova Dostojevskoga, Vrnjačka Banja, 1978; Luj Vensan Toma, Antropologija smrti (prevod sa francuskog u saradnji sa Zoranom Stojanovićem), Beograd 1980; Laza Kostić i svetska književnost, Beograd, 1983; Umetnost tumačenja poezije (zbornik), priređen u saradnji sa Draganom Nedeljkovićem, Beograd, 1979; Književna aksiologija, Novi Sad, 1987; Vilhelm Jensen, Gradiva (prevod sa nemačkog), Sremski Karlovci, 1992; Oslovljeni svet ili čarobna reč Raška Dimitrijevića, Novi Sad, 1998; Liber amicorum (zbornik u počast ak. Radomiru Ivanoviću), Novi Sad, 2001; Pčela i med u cvetniku svetske i srpske poezije (antologija, u saradnji sa Nikolom Strajnićem), Banja Luka, 2002; Lijepo li ova knjiga čita (studije i ogledi), Novi Sad, 2001; Književna retorika danas (zbornik), Beograd, 2008; David I. Goldstejn, Dostojevski i Jevreji (prev. M. Radović), Novi Sad, 2010; Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi (uredio u saradnji sa Bojanom Stojanović Pantović i Vladimirom Gvozdenom), Novi Sad, 2011.

Vladimir Gvozden

Akademska karijera ◦ 2011. godine – Izbor u zvanje – docent, Filozofski fakultet, Novi Sad ◦ 2010. godine – doktorat, Filozofski fakultet, Novi Sad („Hronotop susreta u srpskom putopisu 1914-1939.“) ◦ 2004. godine - Izbor u zvanje - asistent, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti ◦ 2003. godine - Magistratura, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti ◦ 1998. godine – Izbor u zvanje – asistent-pripravnik, Filozofski fakultet, Novi Sad ◦ 1996. godine - Diploma, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti

Oblasti interesovanja i istraživanja ◦ komparativna književnost ◦ teorija književnosti

Monografije:

  • Jovan Dučić putopisac: ogled iz imagologije, Novi Sad: Svetovi, 2003.
  • Чинови присвајања: Од теорије ка прагматици текста, Нови Сад: Светови, 2005.
  • Književnost, kultura, utopija, Novi Sad: Adresa, 2011.
  • Српска путописна култура 1914-1940: студија о хронотопичности сусрета, Службени гласник, Београд, 2011.
  • Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури, ур. Бојана Стојановић Пантовић, Миодраг Радовић, Владимир Гвозден, Академска књига, Нови Сад, 2011.
  • Nine Serbian Poets: Anthology of Contemporary Serbian Poetry / Девет српских песника: Антологија новије српске поезија, edited and with an Afterword by Vladimir Gvozden, састављач и писац поговора Владимир Гвозден, Нови Сад: Адреса, 2012.
  • Gordost (grupa autora), Adresa, Novi Sad, 2014.

Poglavlja u monografijama:

Na stranim jezicima:

  • Sebastian Donat, Vladimir Gvozden, Martin Sexl, „Osteuropa“, Handbuch Komparatistik: Theorien, Arbeitsfelder, Wissenpraxis, Hrs. Rüdiger Zymner, Achim Hölter, Stuttgart, Weimar: J. B. Metzler, 2013, str. 39-44.
  • „Akte des Reifens, Figuren des Gegenwärtigen und die symbolische Stellung des Vaters in der zeitgenössischen serbischen Literatur“, Kind und Jugendlicher in der Literatur und im Film Bosniens, Serbiens, Renate Hansen-Kokoruš, Elena Popovska (Hrsg.), Verlag dr. Kovač, Hamburg, 2013 (Grazer Studien zur Slawistik, Band 1), str. 93-109.
  • Vladimir Gvozden, Alexander Wöll, Matija Bećković Biogramm, Milorad Pavić „Hazarski rečnik“, Dobrica Ćosić Biogramm,, Milorad Pavić Biogramm, Laza Kostić Biogramm, Laza Kostić Das lyrische Werk, Laza Kostić „Maksim Crnojević“, Laza Kostić „Pera Segedinac“,Petar Petrović Njegoš „Luča mikrokozma“, Sima Pandurović Biogramm, Sima Pandurović Das lyrische Werk, Rastko Petrović „Otkrovenje“, Borislav Pekić Das erzählerische Werk, Branko Radičević Biogramm, Miodrag Bulatović „Ljudi sa četiri prsta“, Svetozar Ćorović Biogramm, Jovan Jovanović Zmaj „Đulići“, Kindlers Literatur Lexicon, 3, Hrsg. Von Heinz Ludwig Arnold, Stuttgart/Weimar, Verlag J. B. Metzler, 2009. (leksikografske odrednice)
  • „Writing Difference/Claiming General Validity: Jovan Dučić's Cities and Chimaeras and the West“. Balcan Departures: Travel Writing from Southeastern Europe, ed. Wendy Bracewell, Alex Drace-Francis, New York, Oxford, Berghahn Books, 2009, 75-86.
  • „Some Remarks on the Relationship between European Identity and the European Union“,EU=Europe? Euroskepticism and European Identity, Kenneth Hanshew (Hrsg.), Forost Arbeitspapier, München, Nr. 45, Juni 2008, 9-18.
  • Vladimir Gvozden, Jelena Novaković, „Introduction“, Modern Canada: Prejudices, Stereotypes, Authenticity/La Canada Moderne: Préjugés, Stéréotypes, Authenticité, ur. Jelena Novaković, Vladimir Gvozden, Belgrade: Megatrend University, Serbian Association of Canadian Studies, 2013, str. 7-21.
  • „Introduction“, (Re)connecting through Diversity: Canadian Perspectives, ed. Jelena Novaković, Vladimir Gvozden, Slobodan Pajović, Megatrend University, Serbian Association for Canadian Studies, Belgrade, 2011, 9-21. ISBN 978-86-7747-429-4
  • „Comparative literature in Canada and the context of Multiculturalism“. Images of Canada: Interiors and Exteriors. Ur. Jelena Novaković, Radojka Vukčević. Beograd: Filozofski fakultet u Nišu; Jugoslovenska asocijacija za kanadske studije, 2007, 137-150.
  • “Tensions of Travel Writing”. Serta Musarum: Essays in Honor of István Fried. Ed. Thomas Bremer, Katalin Kürtösi, Szeged, 2006., pp. 29-38.
  • "Images of Canada in the Contemporary Serbian Novel: David Albahari's The Man of Snow and Vladimir Tasic's Farewell Gift". Other Language - Otherness in Canadian Culture / L'Autre Langue / L'Alterite dans la Culture Canadienne. Prir. Vesna Lopičić, Jelena Novaković. (Zbornik radova sa prve medjunarodne konferencije iz oblasti kanadskih studija sa temom Drugi jezik - Drugost u kanadskoj kulturi. Nis: Tibet, 2005, pp. 123-132.
  • “Comparative Literature and Visual Culture”, Littérature et Média, Ed. Pavle Sekeruš, Département d’études romanes de la Faculté des lettres de Novi Sad, Novi Sad, 2003, 85-97.
  • "Danilo Kiš jako pisarz środkowoeuropejski: przyczinek do pisania i czytania tożsamości", u: Narodowy i ponadnarodowy model kultury: Europa Środkowa i Połwysep Bałkański , ur. Bogusław Zieliński, Wydawnictvo naukowe Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza, Poznań, 2002 (Seria Filologia Słowiańska nr 7), 83-94.

Na srpskom:

  • „Два савремена Bildungsroman-a и традиција путовања у Италију: Венеција Владимира Пиштала и Ултрамарин Милете Продановића“, Acqua Alta: медитерански пејзажи у модерној српској и италијанској књижевности (Међународни зборник радова) / Acqua Alta: Paesaggi Mediterranei nelle literature italiana e serba del novecento. Ур. Светлана Шеатовић Димитријевић, Марија Рита Лето, Персида Лазаревић ди Ђакомо. Институт за књижевности и уметност, Београд, 2013, стр. 779-794.
  • „Бранко Радичевић и заједница растанка“, Бранко Радићевић: зборник радова, ур. Јован Зивлак, Нови Сад: Друштво књижевника Војводине, 2013, стр. 51-67.
  • „Поетика, естетика и политика романтизма у схватањима Драгише Живковића“, Српска књижевна критика друге половине XX века, ур. Милан Радуловић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013 (Институт за књижевност и уметност, годишњак XXV; Серија Ц: Теоријска истраживања, књ. 15), стр. 145-161.
  • „Српска књижевна мисао и 'укрштаји' Лазе Костића“, Српска књижевна критика и културна политика у другој половини XX века: теоријско-проблемски зборник радова, ур. Милан Радуловић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013 (Институт за књижевност и уметност, годишњак XXVI; Серија Ц: Теоријска истраживања, књ. 16), стр. 15-45.
  • „Ћутање разлика: напомена о лирској ситуацији у песми Santa Maria della Salute“, Век песме Santa Maria della Salute, прир. Хаџи Зоран Лазин, Академска књига, Нови Сад, 2009, 180-186.
  • „Љубав и патња“, поговор у Вилијам Шекспир, „Ромео и Јулија“, прев. Живојин Симић, Сима Пандуровић, прир. Владимир Гвозден, Београд, Драганић, 2012, стр. 123-142.
  • „Школарац и луда Франсоа Вијон“, поглавље у: Сретен Марић, О Вијону и Хелдерлину, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 137-167.
  • Владимир Гвозден, Зорица Хаџић, „Дневничке белешке Милана Шевића о путовању у Италију“, Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности, ур. Горана Раичевић, Филозофски факултет, Нови Сад, 2014, стр. 169-182.
  • „Милан Дединац и генеза чисте лирике“, Поезија и поетика Милана Дединца: зборник радова, ур. Слађана Јаћимовић и Светлана Шеатовић Димитријевић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2014, стр. 135-148.
  • „Дискурзивно и епифанијско у поезији Јована Дучића“, Поезија и поетика Јована Дучића, ур. Јован Делић, Београд : Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет; Требиње : Дучићеве вечери поезије, 2009. (Наука о књижевности. Поетичка истраживања, књ. 9), стр. 95-116.
  • „Путовање и лагање: неколико напомена о путописним дискурсима у античкој Грчкој“, Зборник у част Марији Клеут, ур. Светлана Томин, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Наташа Половина, Филозофски факултет, Нови Сад, 2013, стр. 299-318. УДК: 82-992.09 (38) ISBN 978-86-6065-186-2
  • Катманду или кабинет чудеса Стевана Пешића“, Стеван Пешић – Живот и дело: зборник радова, ур. Драган Којић,Градска библиотека, Нови Са