Kroz tri događaja pripovedač ispisuje privatnu hroniku svog dosadašnjeg života. Najpre sa dvojicom mlađih prijatelja odlazi da proba paraglajding. Dok tako polubespomoćno visi, počinje da se približava sopstvenoj prošlosti. Najupečatljivija, apsolutna prekretnica ovog triptiha je opraštanje sa ocem, a završetak pripada putovanju na deltu Dunava, simboličkom pokušaju da pronađe samog sebe. I u najtužnijoj situaciji Haklov junak uspeva da zadrži distancu, i sa istom bravuroznošću kao Hrabalov Hanta koristi jezik i sopstveno sećanje. Aktuelne su i oštre samoironične opaske i metafore kada konstatuje šta je važno autsajderima i pobednicima: Da jedni drugima glume izanđale mehaničke kokoške svojih života. Naviješ ključ i posmatraš kako kljucaju…