Opis
Paund je otkrio kinesku poeziju našem vremenu. Više no iko drugi, Paund je odgovoran za prevrat u poeziji 20. veka.
T. S. Eliot, 1928.
Metodom i duhom Paund je blizak idejnosti koju nalazimo u Danteovoj Božanstvenoj komediji (čiji je oslonac u Vergiliju, a Vergilijevu Homeru). Ta idejnost se zasniva na inkluzivnosti.
Luis Zukovski, 1931.
Poema u slobodnom stihu Cantos objedinjuje sve elemente u večnom toku… bezvremeni su.
V. B. Jejts, 1936.
On je pesnik novih početaka, oslobođenih energija, onaj ko ogromnom radoznalošću probija sve kulturne barijere. Njagova ozbiljnost je nepogrešiva; on govori o našim problemima.
M. L. Rozental, 1960.
Sve ambiciozne poeme našega vremena stvorene su uz Paundovu podršku ili su bile inspirisane njegovim primerom.
Lesli Fidler, 1969.
Paund je bio jedinstven, najuticajniji pesnik veka, nesebični ohrabritelj drugih pesnika. On plovi za znanjem i lepotom, podjednako.
Tom Gan, 2000.
Paund je strogo posvećen preciznoj pesničkoj slici, jasnom uvidu u prizor, emociju i raspoloženje. Кo ne sluti i ne razume poetiku Ezre Paunda, neće moći da bude na tragu novog ni u poeziji svoga
jezika.
Mirko Magarašević, 1967/2017.
Mirko Magarašević, pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, pokretač književnih inicijativa i prevodilac, do sada je objavio 14 knjiga pesama i 7 knjiga eseja (Znaci duha podneblja, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Svetlosti književnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesničko pamćenje, 1993; Evropski pesnici, 2010. i biografsku studiju u formi portretnih eseja o Jovanu Hristiću Jovan Hristić, izbliza, 2010).
Pokrenuo je 1995. Udruženje „Isidora Sekulić“ i u skladu s tom delatnošću uređuje književni časopis Isidorijana. Stalnu rubriku društveno-moralističkih eseja pod naslovom „Vruće teme“ piše po pozivu za beogradski Književni list.
Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Priče i novele A. P. Čehova u više izdanja 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimović, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana, 2009.
Prevodio i/ili tumačio poeziju Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Džon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbignjeva Herberta, Česlava Miloša, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena.
Baveći se srpskom poezijom, do sada je detaljnije pisao o Dositeju Obradoviću, Steriji, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Momčilu Nastasijeviću, Tinu Ujeviću, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimović, M. Pavloviću, J. Hristiću, LJ. Simoviću, M. Danojliću... i priprema Antologiju srpske urbane poezije.
Vodi decenijsku Anketu o srpskoj poeziji i kritici poezije od 1970. do danas.
