Raško Radović je rođen u Vranju, gde je proveo nezaboravno detinjstvo i delio mladost sa pripadnicima jedne talentovane generacije. Ponevši solidno gimnazijsko obrazovanje iz grada na Moravi, upisuje se na Medicinski fakultet u Beogradu. Po završenim studijama, najpre je stacioniran u vojnim ambulantama u Dalmaciji. Po izlasku iz vojske, zaposlio se kao lekar u današnjoj Republici Srpskoj (BiH). Krajem sedamdesetih godina prošlog veka prelazi u Englesku, gde završava specijalizaciju iz psihijatrije i postaje član Britanskog psihijatrijskog društva (The Royal College of Psychiatrists). Najveći deo radnog staža proveo je kao specijalista, šef službe (consultant), u psihijatrijskim ustanovama u Londonu i okolnim gradovima poput Enfilda, baveći se dobrim delom međukulturalnom psihijatrijom. Posle nekih dvanaest godina rada u ulozi šefa odeljenja u bolnici Saint Ann’s Hospital na istoku Londona, penzioniše se 2007-e godine. 2008-e prelazi u Kinu gde dobija posao u američkoj bolnici (United Family Hospital) u Pekingu kao specijalista psihijatar. Svoju psihijatrijsku karijeru okončava 2011-e kako bi se potpuno posvetio svojim drugim interesovanjima, nadasve filozofiji. Kredo dr. Radovića je da psihijatar treba da raspolaže širim humanističkim obrazovanjem kako bi bolje razumeo ljude i njihove probleme. Sledeći tu ideju vodilju, on se celog svog veka zanimao za kulture raznih naroda, za klasičnu literaturu, filozofiju i umetnost. Od rane mladosti pasionirani tragalac za vizuelnim stvarima, on se posebno interesuje za teoriju forme i izraza, kao i za vizuelno opažanje. Da bi produbio ta svoja interesovanja, početkom devedesetih godina provodi nekoliko godina u Francuskoj, gde na Sorboni, pod egidom nedavno preminulog profesora Žaka Buvresa (Jacques Bouveresse), najvećeg savremenog francuskog epistemologa i člana visokoobrazovne instirucije Collège de France, radi na doktoratu iz filozofije. Tezu koja ima za temu filozofske implikacije izraza osećanja (La signification philosophique de l’expression des émotions,1999), odbranio je pred komisijom sastavljenom od eminentnih francuskih stručnjaka, dobivši vrhunsko i retko dodeljivano priznanje - félicitations du jury. Po povratku u Englesku , predaje se, u slobodno vreme, studijama klasične filologije. Najpre je diplomirao (Birkbeck College), a potom i magistrirao (University College London) na Londonskom univerzitetu. Tu je imao privilegiju da mu profesori budu vrhunski helenisti poput Herviga Melera (Herwig Maehler) i Roberta Šarplesa (Robert Sharples), svetskog autoriteta za grčku filozofiju. 2014-e godine izdavačka kuća “Akademska knjiga” iz Novog Sada objavila mu je pionirski rad iz teorije forme: “Sistemi forme u umetnostima prvih civilizacija i Grčke”. 2017-e godine kod istog izdavača pojavio se njegov spis “O prozračnosti, dubini i boji” koji se bavi filozofskim aspektima vizuelnog opažanja a zasniva se na autorovom dugogodišnjem interesovanju za kognitivnu psihologiju. Knjiga je ušla u uži izbor od šest finalista za nagradu “Nikola Milošević” za najbolji rad iz filozofije i estetike na srpskom jeziku. Kod istog izdavača je 2021. godine izašao iz štampe Radovićev spis “O monadi, obliku i broju” u kome se razmatra intimna veza između oblika i broja kroz prizmu pitagorejske “aritmetičke geometrije” i razvijaju neke seminalne ideje Đordana Bruna na istu temu. I ova kniga je ušla u uži izbor za nagradu “Nikola Milošević” 2021 odine. Dr. Radović stalno obitava u Kini, gde je do početka epidemije bio aktivno uključen u kulturni život te zemlje, angažujući se sa svojom suprugom Tao Wang u promociji vizuelne kulture, organizujući izložbe savremenih kineskih i stranih umetnika. U okviru te delatnosti, objavio je više likovnih kritika publikovanih na engleskom i prevedenih na kineski.