Miris ajvara i miris lavande je kulturno-psihološka studija koja se bavi time kako mladi u Srbiji, rođeni tokom devedesetih godina, razumeju, doživljavaju i osmišljavaju svoju etničku pripadnost. Specifičnost ove generacije je da nema lična sećanja na period pre početka ratova i raspada Jugoslavije, a da su tadašnja dešavanja vođena nacionalističkom ideologijom oblikovala njihovo rano detinjstvo i razumevanje etniciteta i nacionalnosti. Knjiga je kritičkog karaktera, ali ona kritiku etnonacionalnih identifikacija ne zasniva samo na društveno-teorijskoj ili političkoj osnovi, već je prepoznaje u svakodnevnim iskustvima autonomije i otpora kod mladih. U tom smislu, ona dotiče ne samo diskurzivnu već iskustvenu ravan etnonacionalne identifikacije, koja se često smatra naivnom i do koje kritika suštinski ne doseže. Autorka knjige, i sama pripadnica generacije o kojoj piše, namerila je da razume to iskustvo etnonacionalne identifikacije, ali i da upravo u njemu potraži iskru otpora i težnje ka promeni, kroz podsticanje lične i generacijske autonomije.