Opis
Mara Branković, kći despota Đurđa Brankovića, žena sultana Murata II i maćeha Mehmeda II, osvajača Carigrada 1453. godine, spada u najzanimljivije ličnosti balkanske istorije 15. veka. Pored toga što je učestvovala u diplomatskim pregovorima Turskog carstva i posredovala po nalogu Mehmeda II, učinila je mnogo za svoje sunarodnike, prvenstveno svojom darodavnom i ktitorskom aktivnošću. Naročito je brinula o svetogorskim manastirima, Hilandaru i Svetom Pavlu.
Ova monografija Mihaila Popovića obuhvata različite kulture i narode, a život Mare Branković izlaže na osnovu velikog broja pisanih izvora, vizantijskih, srpskih, turskih i latinskih. Istoriografski izvori, hronike, hagiografije, putopisi, povelje i pisma, posebno dokumenti iz Državnog arhiva u Veneciji, omogućili su autoru da se posveti pitanju organizacije harema turskog sultana, kao i društvenom položaju koji je Mara tamo imala na osnovu svoje vere i porekla. Prvi put u našoj nauci sabrani su svi pisa¬ni izvori 15. veka, ali i nešto kasniji, u kojima se Mara pominje. Koju slobodu delovanja je imala u poje¬dinim periodima svog života? Koliko visoko treba ceniti stepen njenog samostalnog istupanja? Koju titulu je imala u pisanim izvorima tog vremena? Koliko je stvarno veliki bio njen uticaj na diplomatiju i politiku vladajućeg sultana? Autor je posebnu pažnju posvetio istraživanju mesta i uloge žena u strukturi pojedinih društava srednjeg veka, tako da je ova knjiga izuzetno značajna i za različite aspekte rodnih studija, o čemu donosi iscrpnu literaturu.
Uz nova saznanja o Mari Branković, pregledno i dokumentovano predstavljena je i šira slika, kako njene porodice, tako i političke i kulturne istorije jugoistočne Evrope.
Svetlana Tomin
Mihailo St. Popović, rođen je u Beču (Austrija) 1978. godine. Diplomirao vizantologiju, novogrčki, balkanologiju, numizmatiku i srednjovekovnu istoriju 2000. godine na Univerzitetu u Beču. Diplomski rad mu je objavljen kao monografija pod naslovom Von Budapest nach Istanbul. Die Via Traiana im Spiegel der Reiseliteratur des 14. bis 16. Jahrhunderts (2006; 22010). Za doktorsku disertaciju, započetu 2001. godine na univerzitetu Кing’s College London i odbranjenu 2005. godine, dobio je 2009. godine nagradu GSCO Društva za proučavanje istočnog hrišćanstva. Ona je 2010. godine objavljena pod naslovom Mara Branković: Eine Frau zwischen dem christlichen und dem islamischen Кulturkreis im 15. Jahrhundert. Habilitirao se na Univerzitetu u Beču 2011. godine i kao docent stekao pravo da predaje predmete Istorija jugoistočne Evrope i Vizantologija. Rad je nagrađen 2013. godine (Кardinal-Innitzer-Förderungspreis) i objavljen 2014. godine pod naslovom Historische Geographie und Digital Humanities. Eine Fallstudie zum spätbyzantinischen und osmanischen Makedonien. Od 2006. godine radi kao stručnjak za istorijsku geografiju u okviru projekta Tabula Imperii Byzantini (TIB) na Austrijskoj akademiji nauka (Institut za istraživanje srednjeg veka, Vizantološki odsek, Beč) i drži raznovrsna predavanja na univerzitetima u Austriji, Srbiji, Francuskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji. U julu i avgustu 2013. godine bio je stipendista Hilandarske istraživačke biblioteke – The Hilandar Research Library (Ohio State University, Columbus, SAD). Specijalizirao se, između ostalog, za istoriju i kulturu jugoistočne Evrope od VII do XVI veka, poznovizantijsku istoriju (1204–1453), istorijsku geografiju i kartografiju Sredozemlja, studije o ženama i rodne studije u okviru srednjovekovne istorije, kao i za digitalne metode, kako u istorijskoj geografiji, tako i u filozofskim naukama.
