Opis
Izvori sopstva predstavljaju ne samo dragocenu sintezu višedecenijskog truda jednog od najuticajnijih i najplodnijih mislilaca druge polovine 20. i početka 21. stoleća, nego i izuzetan dokument vanredne obrazovanosti i erudicije u kojem se najrazličitije oblasti i fenomeni teorije, društvenog i duhovnog života izlažu sa neobičnom lakoćom, te dovode do ubedljivih poenti. Teško da bi se našla ijedna oblast društvenih, odnosno duhovnih nauka (filozofija, sociologija, psihologija, istorija, filologija, nauka o književnosti, etnologija itd.) koja je ostala izvan vidokruga razmatranja ovog Tejlorovog dela, i to ne tek uzgredno i radi upotpunjavanja nekakvog panoramski zamišljenog izlaganja, već u funkciji ukupnog, integralno zamišljenog, a majstorski sprovedenog istraživanja. Utoliko bi se, bez opasnosti od preterivanja, moglo reći da Izvori sopstva predstavljaju svojevrsnu „knjigu mudrosti” našega vremena u kojoj će svako ko ima bilo kakvu intelektualnu radoznalost ili čak sasvim određeno teorijsko interesovanje, pronaći nešto za sebe podsticajno.
Čarls Margrave Tejlor (Charles Margrave Taylor) je rođen 5. novembra 1931. On je poznati kanadski i svetski filozof koji se pretežno bavio političkom filozofijom, filozofijom društvenih nauka i istorijom filozofije. Obično se smatra komunitaristom iako on nije sasvim saglasan sa tim određenjem i pripada Katoličkoj crkvi.
Završio je istoriju na Univerzitetu Mekgil 1952, a u Beliol koledžu u Oksfordu diplomirao je filozofiju, politiku i ekonomiju 1955. Magistrirao je 1960, a doktorirao 1961. sarađujući sa Isaijom Berlinom i Enskoumom.
Nasledio je Džona Plamenca kao Cikele profesor društvene i političke teorije na Univerzitetu u Oksfordu, gde je takođe bio i profesor na Koledžu Ol souls. Na Univerzitetu Mekgil je bio profesor političke nauke i filozofije, a sada je profesor emeritus. Kao profesor prava i filozofije član je Upravnog odbora na Univerzitetu Nortvestern.
Bio je kandidat socijaldemokratske Nove demokratske partije u Mont Roajalu 1960, a četvrti i poslednji put bio je kandidat za kanadski Donji dom 1968. Član je Order of Canada 1995, 2000. je Grand officer of National Order iz Kvebeka, a 2007. je dobio Templtonovu nagradu.
Njegove najznačajnije knjige su sledeće: Objašnjenje ponašanja 1964, Hegel 1975, Hegel i moderno drustvo 1979, Filozofski radovi 1985, Izvori sopstva 1989, Bolest modernog doba 1991, Politika priznanja 1992, Filozofski argumenti 1995, Katolička modernost? 1999, Moderna društvena mesta 2004 i Sekularno doba 2007.
