Опис
IZVORI SOPSTVA. Nastanak modernog identiteta
Izvori sopstva predstavljaju ne samo dragocenu sintezu višedecenijskog truda jednog od najuticajnijih i najplodnijih mislilaca druge polovine 20. i početka 21. stoleća, nego i izuzetan dokument vanredne obrazovanosti i erudicije u kojem se najrazličitije oblasti i fenomeni teorije, društvenog i duhovnog života izlažu sa neobičnom lakoćom, te dovode do ubedljivih poenti. Teško da bi se našla ijedna oblast društvenih, odnosno duhovnih nauka (filozofija, sociologija, psihologija, istorija, filologija, nauka o književnosti, etnologija itd.) koja je ostala izvan vidokruga razmatranja ovog Tejlorovog dela, i to ne tek uzgredno i radi upotpunjavanja nekakvog panoramski zamišljenog izlaganja, već u funkciji ukupnog, integralno zamišljenog, a majstorski sprovedenog istraživanja. Utoliko bi se, bez opasnosti od preterivanja, moglo reći da Izvori sopstva predstavljaju svojevrsnu „knjigu mudrosti” našega vremena u kojoj će svako ko ima bilo kakvu intelektualnu radoznalost ili čak sasvim određeno teorijsko interesovanje, pronaći nešto za sebe podsticajno.
https://akademskaknjiga.com/biblioteka/επιμελεια/žž
Čarls Margrave Tejlor (Charles Margrave Taylor) je rođen 5. novembra 1931. On je poznati kanadski i svetski filozof koji se pretežno bavio političkom filozofijom, filozofijom društvenih nauka i istorijom filozofije. Obično se smatra komunitaristom iako on nije sasvim saglasan sa tim određenjem i pripada Katoličkoj crkvi.
Završio je istoriju na Univerzitetu Mekgil 1952, a u Beliol koledžu u Oksfordu diplomirao je filozofiju, politiku i ekonomiju 1955. Magistrirao je 1960, a doktorirao 1961. sarađujući sa Isaijom Berlinom i Enskoumom.
Nasledio je Džona Plamenca kao Cikele profesor društvene i političke teorije na Univerzitetu u Oksfordu, gde je takođe bio i profesor na Koledžu Ol souls. Na Univerzitetu Mekgil je bio profesor političke nauke i filozofije, a sada je profesor emeritus. Kao profesor prava i filozofije član je Upravnog odbora na Univerzitetu Nortvestern.
Bio je kandidat socijaldemokratske Nove demokratske partije u Mont Roajalu 1960, a četvrti i poslednji put bio je kandidat za kanadski Donji dom 1968. Član je Order of Canada 1995, 2000. je Grand officer of National Order iz Kvebeka, a 2007. je dobio Templtonovu nagradu.
Njegove najznačajnije knjige su sledeće: Objašnjenje ponašanja 1964, Hegel 1975, Hegel i moderno drustvo 1979, Filozofski radovi 1985, Izvori sopstva 1989, Bolest modernog doba 1991, Politika priznanja 1992, Filozofski argumenti 1995, Katolička modernost? 1999, Moderna društvena mesta 2004 i Sekularno doba 2007.
