Opis
Knjiga Homo homini philosophus… Igora Smirnova posvećena je istoriji filosofske antropologije i postavlja pitanje kako se ona može izbaviti iz ćorsokaka u koji je dospela kada je postmodernizam objavio da je čovek umro. Smrt čoveka, koju je zapadnoevropska filosofija proglasila šezdesetih godina XX veka, bila je pogubna za samu filosofiju. Uvek protivrečan, taj diskurs je svoje svojstvo doveo do krajnosti u radovima Fukoa, Deride, Deleza, Bodrijara, Liotara i drugih francuskih postmodernista. Povratak klasičnim problemima filosofije na kraju postmodernizma označava odustajanje od filosofiranja koje je iskompromitovalo sebe. Subjekta, koga je uništio postmodernizam, mogućno je preporoditi jedino negativnim iskazima o njemu. Ipak, čoveka je mogućno i nužno misliti. Posle svoje smrti on se javlja u vidu ja-objekta, samoubice, zauzetog istorijom prelazne kulture.
