Opis
Danilo Kabić se već osvedočio kapitalnim delom Dostojevski – leksikon likova kao odličan znalac stvaralaštva ovog klasika. Istovremeno on je ispoljio dar prvorazrednog leksikografa. Novi radni podvig ovog obrazovanog i darovitog književnog radnika Čitanje Dostojevskog. Samoubistvo ispoljava sve odlike njegove prethodne knjige: duboko uranjanje u problematiku, odlično poznavanje literature o ovom svetskom klasiku, smisao za sistematizaciju i preciznost u predstavljanju građe. Uz tekst o Dostojevskom i pregled “Evropska civilizacija i samoubistvo” knjiga sadrži šest posebnih odeljaka: “Samoubistvo smernih” (Marija Borisova, Krotka, Lakej Filip i gluva devojčica, Matrjoša i Dečak samoubica); “Samoubistvo zbog gordosti” (Olja); “Katarzičko samoubistvo” (Svidrigajlov, Stavrogin, Smerdjakov); “Logičko samoubistvo” (sjajan primer Kirilova); “Samoubistvo iz dosade” (Liza Hercen); “Pokušaj samoubistva kao katarza” (Andrej Versilov, Rodion Raskoljnikov, Ipolit Terentjev, Smešni čovek); “Iz Dnevnika 1876”. Ovako sistematizovana građa ubedljivo ukazuje na dominantnu odliku umetnosti Dostojevskog – beskrajnu uznemirenost, krajnju neurotizovanost ovog stvaraoca, koji na neobično upečatljiv način iskazuje svoj nemir u likovima koje stvara.
Danilo Kabić, rođen 1950. u Stanišiću kod Sombora. Novosadski bibliotekar. Pomoćnik urednika 'Enciklopedije Novog Sada'. Bibliografija: E-book «Danilov brevijar» – lektira za obrazovane laike. – dva izdanja, ''Samizdat'' 2002 i «Dnevnik» ; Antikvarna knjižara «Orfelin» ; 2004; Dostojevski – leksikon likova, Prometej, Novi Sad, dva izdanja 2007, 2008. godine. Danilo Kabić se već osvedočio kapitalnim delom Dostojevski – leksikon likova kao odličan znalac stvaralaštva ovog klasika. Istovremeno on je ispoljio dar prvorazrednog leksikografa. Novi radni podvig ovog obrazovanog i darovitog književnog radnika Čitanje Dostojevskog. Samoubistvo ispoljava sve odlike njegove prethodne knjige: duboko uranjanje u problematiku, odlično poznavanje literature o ovom svetskom klasiku, smisao za sistematizaciju i preciznost u predstavljanju građe. Uz tekst o Dostojevskom i pregled "Evropska civilizacija i samoubistvo" knjiga sadrži šest posebnih odeljaka: "Samoubistvo smernih" (Marija Borisova, Krotka, Lakej Filip i gluva devojčica, Matrjoša i Dečak samoubica); "Samoubistvo zbog gordosti" (Olja); "Katarzičko samoubistvo" (Svidrigajlov, Stavrogin, Smerdjakov); "Logičko samoubistvo" (sjajan primer Kirilova); "Samoubistvo iz dosade" (Liza Hercen); "Pokušaj samoubistva kao katarza" (Andrej Versilov, Rodion Raskoljnikov, Ipolit Terentjev, Smešni čovek); "Iz Dnevnika 1876". Ovako sistematizovana građa ubedljivo ukazuje na dominantnu odliku umetnosti Dostojevskog – beskrajnu uznemirenost, krajnju neurotizovanost ovog stvaraoca, koji na neobično upečatljiv način iskazuje svoj nemir u likovima koje stvara.
