Paja Jovanović, jedan od najznačajnijih srpskih slikara, napisao je dragocena sećanja na svoj život. Za razliku od prvog dela knjige, nastavak je ostao nedovršen, rasut u stotinama rukopisnih stranica na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku, koje su prvi put objedinjene.
Pred čitaocima se otvara novi period autorovog života. Mladi slikar je iz Beča otišao u London, gde je gotovo preko noći postao umetnička senzacija, upoznavši cenu prerano stečenog uspeha. Slede godine u Minhenu i Beču, ali i putovanja po Balkanu, Americi i Kavkazu.
Paja Jovanović bespoštedno piše o sopstvenim promašajima, slikama koje nije voleo i godinama za koje je verovao da ih je uzalud potrošio, ali i o delima koja su obeležila njegovo slikarstvo. Pred nama su opisi nastanka slika „Takovski ustanak“, „Seoba Srba“, „Krunisanje cara Dušana“… U ovoj knjizi je predstavio i svoje susrete sa istaknutim ličnostima tog doba. Među njima su Mihajlo Pupin, kralj Petar Karađorđević, car Franc Jozef, Franc Ferdinand, knjaz Nikola Petrović, Vlaho Bukovac, austrijske diplomate, veliki umetnici i mnoštvo drugih.
Duhovit, autoironičan i neočekivano iskren, on otkriva dosad nepoznate detalje svog života. Iza slavnog slikara pojavljuje se čovek koji je lutao, grešio, zaljubljivao se, jurio za uspehom, sumnjao u sopstvenu umetnost i iznova joj se vraćao. Ova knjiga prvi put donosi priču o decenijama u kojima je od mladog umetnika postao Paja Jovanović kakvog danas poznajemo.

*

„Pisanje u prvom licu je jako čudno, jer često moraš priznati da si bio budala. Zar nije bolje pisati u trećem licu i sa nestašnom veselošću smejati se tom nekom drugom!?“

Paja Jovanović