Cilj te strategije napetosti je jasan i lako prepoznatljiv: uplašiti stanovništvo, ubediti ga da dobrovoljno prihvati bilo koju vanrednu meru, ma koliko strogu i jasno represivnu, i, uopšte, prihvatiti i ne trepnuvši svaki propis vlasti, koji se doživljava kao neprijatan lek čija je svrha, međutim, opšte spasenje; kao što je Agamben napisao, „mi zapravo živimo u društvu koje je žrtvovalo slobodu iz takozvanih ‘bezbednosnih razloga’, zbog čega je osuđeno da živi u višegodišnjem stanju straha i nesigurnosti“.

Znao je to jedan od protagonista liberalnog panteona, Milton Fridman u Kapitalizmu i slobodi (1962): „Samo kriza – stvarna ili percipirana – proizvodi stvarnu promenu. Kada dođe do krize, preduzete akcije su uslovljene idejama koje kruže […] sve dok politički nemoguće ne postane politički neizbežno.“ Zahvaljujući teroru i vanrednom stanju, spremni smo da, u svakom slučaju, prihvatimo kao spasonosno ono što bi se u normalnosti činilo nedopustivim: politički nemoguće se zapravo pretvara u politički neizbežno. Razjasnila je to, iz nešto drugačijeg ugla, Naomi Klajn u Šok ekonomiji (2007): „Celokupno stanovništvo uvodi se u stanje kolektivnog šoka“, tj. ono toleriše ono što bi, da takvog šoka nema, bilo spremno da odbaci.

Primena nepopularne neoliberalne politike, koja uvek kruži oko fokusa privatizacije javnih dobara i liberalizacije plata, vrlo često se primenjuje zaobilaženjem narodnog konsenzusa i iskorišćavanjem iznenadnog „uticaja“, tačnije stanja šoka, izazvanog nepredviđenim događajem ili isprovociranog ad hoc u tu svrhu. Prema rečima Naomi Klajn, „društva u stanju šoka ponekad se mire sa gubitkom stvari koje bi inače štitila zubima i noktima“. U drugačijem kontekstu, Zbignjev Bžežinski, u Velikoj šahovskoj tabli (1997), pominje slučaj Perl Harbora: pre tog događaja, stanovništvo SAD protivilo se ratu. Nešto slično odigralo se i 11. septembra 2001, posle napada na Kule bliznakinje: novi „globalno krstaški rat“ protiv terorizma, koji u uslovima normalnosti nikad ne bi mogao biti odobren, postao je tema kojoj se samo aplaudira.

Mutatis mutandis, kada je reč o vremenu pre nailaska koronavirusa, stanovništvo zapadne polovine sveta, svesno vlastite uloge u istoriji i stečenih prava, ne bi prihvatilo da bude u karantinu, da mu se ukine pravo na okupljanje, da mu se ukinu osnovne slobode, uključujući i pravo na slobodu kretanja: sa pandemijskim vanrednim stanjem, međutim, ono prihvata neprihvatljivo, ne zato što ga smatra dobrim po sebi, već jednostavno zato što je uvereno da alternative nema i da je to jedini način da se zaštiti život, koji je odjednom uzdignut na nivo najvišeg dobra. Neprihvatljivo se prihvata ako se za njega vezuje i ideja spasenja života pošto ništa drugo osim neprihvatljivog ne može da sačuva život. 

Tako se oblikuje nov način upravljanja stvarima i ljudima, koji koristi epidemijsku vanrednu situaciju kao „metod vladanja“ (Fuko). Novo stanje straha – objasnio je Agamben u Manifestu (26. 2. 2020) – „prevodi se u stvarnu, istinsku potrebu za stanjima kolektivne panike, epidemija se ponovo koristi kao idealan izgovor. U perverznom začaranom krugu, dakle, ograničenje slobode koje nameće vlada prihvata se u ime napora da se obezbedi sigurnost, i pošto je to ograničenje sama vlada nametnula, ona sada silovito reaguje da bi ga sprovela.“ Tako je u februaru 2020. rođena nova politička racionalnost, zasnovana na urgentnoj zdravstvenoj situaciji i naraciji usredsređenoj na „najgori mogući scenario“ (worst case scenario): politička racionalnost koja, uz obećanje da će zaštititi i očuvati puki život u vanrednim okolnostima pandemije, dramatično pojačana redosledom diskursa, telurski restrukturira egzistencije i društvo u autoritarnom ključu, pronalazeći svoj osnovni princip u socijalnom distanciranju. Iza performansa medicinsko-naučnog diskursa krije se „pasivna revolucija“ kojom upravlja neoliberalni oligarhijski blok na osnovu biobezbednosne paradigme; predlažemo da upravo to definišemo kao novi terapeutski kapitalizam.

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu možete poručiti sa popustom od 25% na našem sajtu