Kontroverze u profesionalnoj frakciji TKK u arhitekturi javljaju se takođe i u vezi s pitanjem ljudskih prava. Ona su fokusirana na gradnju za totalitarne režime i uslove rada pri izvođenju urbanih megaprojekata, pogotovo u Zalivu. Malo je istaknutih arhitekata govorilo o tim pitanjima, iako su Geri, Foster, Hadid i Kolhas bili izazivani da to učine. Fosters je gradio u Kazahstanu za režim koji se naširoko smatra represivnim. Organizacija Human Rights Watch optužila je 2009. godine Fostera, Hadidovu i Nuvela (nadovezujući se na prethodnu objavu iz 2006. godine) da ignorišu iskorišćavanje radne snage u luksuznom kompleksu ostrva Sadijat u Abu Dabiju, za koji su projektovali Nacionalni muzej, Luvr i Centar izvođačkih umetnosti, prema istom redosledu.

Najviše analizirano mišljenje o ovim etičkim pitanjima jeste mišljenje Frenka Gerija u časopisu Foreign Policy 2013. godine. Tu Geri priznaje:

„Malo sam oklevao da se prihvatim angažmana za Gugenhajm Abu Dabi. Predaleko je i kulturna dimenzija se činila tako različitom. (…) Kada smo počeli rad na projektu u Abu Dabiju, angažovali smo advokata za ljudska prava iz Human Rights Watch-a. Našem klijentu i nama jednako je bilo stalo da budemo sigurni da nema nikakvih sumnjivih pitanja vezanih za projekat. Bilo je trenutaka kada su bili kritikovani zbog uslova za privremene radnike. Stoga su oni uradili nešto u tom pravcu: izgradili su relativno udobne kampove za njih. Ta pitanja su meni bitna kada vodim projekat. Ako budemo angažovani da uradimo projekat u Kini, učinićemo ga najboljim.“ Podstaknut time što ga je Hilari Klinton javno pomenula u jednom važnom govoru, Geri deli svoje stavove prema demokratiji.

„Demokratija je očigledno nešto čega ne želimo da se odreknemo, ali ona u stvari kreira haos. To znači da komšija pored vas može da radi šta hoće i to stvara koliziju mišljenja. U gradovima, to znači da ljudi grade šta god žele. Mislim da je najbolje da imamo dobronamernog diktatora – koji ima ukusa!“

Problemi prava radnika u Zalivu nisu nestali; oni su se intenzivirali. Uprkos obećanom izveštaju „PricewaterhouseCoopers“-a, kao i pritisku na Luvr, Britanski muzej i Njujorški univerzitet – koji su svi uključeni u projekte na ostrvu Sadijat – zloupotrebe i kampanje protiv radnika se nastavljaju. Patnja radne snage na Ostrvu sreće nastavlja se isto kao i negiranja.

Iako su retko predstavljena ovim terminima, mnoga od navedenih etičkih pitanja uključuju neki oblik postkolonijalističke ideologije, te arhitekti, investitori i lokalni organi vlasti na kraju češće promovišu konzumerističke interese TKK, a ne dobrobit radnika. Činjenica da većinu čitalaca to ne iznenađuje govori nešto o projektu Ikona i o ulozi ikonične arhitekture i urbanističkog projektovanja u promovisanju konzumerizma, što je tema sledećeg poglavlja.

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu možete poručiti na našem sajtu sa 25% popusta