ОДЛОМЦИ СРЕДОМ: Најмодернији византијски лекари (одломак из књиге „Откуцаји прошлости“ Радивоја Радића)

Сви су чули за браћу Рајт, Вилбура и Орвила, пионире америчке авијације, који су најпре конструисали једрилице и њима експериментисали, а затим изградили први авион и 1903. године обавили први лет. Ништа мање познати и значајни нису браћа Лимијер, Луј и Огист, француски хемичари и индустријалци који су у Лиону имали фабрику за израду фотографског материјала. Они су створили прву филмску камеру и у Паризу одржали прву филмску представу 1895. године. Сви смо, такође, чули за браћу Маркс, комичаре који су деценијама одушевљавали филмску публику широм света.

Историја, дакле, познаје велики број примера када су браћа била веома успешна у неким научним дисциплинама или у уметности. Таквих примера било је и у средњовековној историји.

 

Антемије и Александар

 

У малоазијском граду Тралу (данас Ајдин у Турској), смештеном у области Лидији, у VI веку живела је истинска породица интелектуалаца. Како је забележио византијски историчар Агатија, угледни лекар Стефан имао је петорицу даро­ витих синова, одличних стручњака за различите научне дисциплине, од којих су најпознатији били Антемије и Александар.

Антемије је био чувени архитекта, инжењер, физичар и математичар. Овај велики неимар рођен је у Тралу, али се не може утврдити када је тачно дошао на свет, а умро је у Цариграду пре 538. године. Може се рећи да је светску славу сте­ као тако што је заједно са колегом Исидором из Милета пројектовао и у периоду од 532. до 537. године подигао нови храм Свете Софије, најзначајнију цркву у византијској престоници на Босфору. Стара богомоља је претходно изгорела у пожару током побуне „Ника” у Цариграду у јануару 532. године. Нови храм је у правом смислу речи представљао архитектонско чудо и означио је почетак нове епохе у историји хришћанске архитектуре. Црква Свете Софије, у готово неизмењеном облику, својом монументалношћу и изгледом и данас плени хиљаде туриста који је свакодневно посећују.

Нажалост, сачувано је веома мало података о овом изванредном научнику. Прокопије, историчар епохе Јустинијана I Великог (527–565), пише како је цар тражио Антемијево меродавно стручно мишљење око водоснабдевања у врло важном граду Дари који се налазио на граници са Персијом.

Познато је да је Антемије из Трала писао коментаре на дело Увод у аритметику Никомаха из Герасе. Он је саставио и трактат О сабирним огледалима, од којег је сачуван само фрагмент под називом „О необичним механизмима”. У том делу Антемије је описао методе конструисања елипсе и параболе и умногоме је унапредио дотадашња знања античких аутора. У експерименте овог научника спадали су и вештачко изазивање земљотреса тако што је коришћена снага воде­ не паре, затим вештачка грмљавина и стварање моћног рефлектора. Према Јовану Цецесу, византијском ретору XI века, механика и хидраулика су биле теме о којима је Антемије такође писао.

Антемијев брат био је Александар, један од најчувенијих лекара рановизантијске епохе. Он је рођен 525. у Тралу, а преминуо је 605. године у Риму. Саставио је волуминозну медицинску енциклопедију, у дванаест књига, која је, изме­ ђу осталог, великим делом била окренута патологији и терапији унутрашњих болести. У својим делима, Александар испољава један човечан приступ медицини, који је удружен са великим ентузијазмом вештог лекара–практичара, као и драгоцену прилагодљивост да се у терапији делотворно усклађују пракса и теорија. Управо су ти квалитети били разлог историчарима меди­ цине да Александра из Трала сматрају „најмодернијим” од византијских лекара. Тако, на пример, уколико се упореди са Аетијем из Амиде, савремеником и такође изванредним лекаром, одмах пада у очи да се Александар несумњиво мање бавио теоријом лекарства, али када је у питању медицинска пракса био је без премца.

Гласовити лекар из Трала умео је да у пракси проверава наслеђе знаменитог Галена, уз „оца” медицине Хипократа, највећег лекара античког света. Догађало се да се са њим није увек слагао и, штавише, подвргавао је критици неке од његових закључака.

Тачност у постављању дијагнозе и стремљење да се разјасне узроци болести одвајали су Александра од њему савремених лекара. Главним задатком медицинске праксе он је сматрао профилаксу, односно превентивну медицину, оно што бисмо данас народски сажели у начело „Боље спречити него лечити!” Лекарска заоставштина Александра из Трала имала је велику популарност како на Западу, тако и на Истоку и служила је као извор и основни приручник многим поколењима византијских лекара.

 

Уколико вам се свидео овај одломак, књигу можете поручити на нашем сајту са 25% попуста: https://akademskaknjiga.com/katalog/otkucaji-proslosti-crtice-iz-prohujalih-vremena

Najnoviji Naslovi