Nedavno se navršilo pedeset godina kako je na literarnu scenuu Francuskoj stupio dvadeset trogodišnji Patrik Modijano sa romanom-prvencem Mesto za zvezdu (La place de L’Etoile, 1968.) vrlo zapaljivog sadržaja. Od prvih pisaca svoje generacije koji otvara bolnu temu saradnje sa nacističkim okupatorom i sagrešenjima očeva. Iz godine u godinu potvrđuje status pisca koji se ne može svrstati i koji polako ide putem podalje od dominantnih književnih tokova, od političkih, kao i literarnih avangardi.Verovatno uslov da nastane, u toj meri, jedinstveno književno delo, tako da svaki njegov novi roman redovno postane literarni događaj o kome govori čitava Francuska. Modijano je objavio gotovo četrdeset romana i kraćih proza, više filmskih scenarija, pozorišnih komada i knjiga za decu.

Osetiće teško detinjstvo kada ga roditelji najpre povere majčinim rroditeljima koji mu se obraćaju samo na flamanskom, a onda osobama koje su slučajem i pod nejasnim okolnostima upoznali tokom rata i nemačke okupacije Francuske. Ti muškarci i žene bez prošlosti ni budućnosti, često akteri najsumornijih momenata kolaboracije, iščeznu od danas do sutra, zaogrnuti svojim neprozirnim tajnama. Ređaće se potom internati vojničke discipline, slični zatvorima, beskrajna usamljenost i bezbrojni pokušaji bežanja. Misteriozna i ambivalentna figura oca boji čitavo književno delo, a njemu se pridruzuje lik distiancirane i hladne majke « lepe devojke tvrdog srca ». Majka, oličenje odsustva, pojavi se za trenutak da potom bolje iščezne tragajući za svojim ulogama glumice druge zone : « Ponekad, kao pas bez pedigrea i previše prepušten samom sebi, dolazim u naivno iskušenje da, crno na belo i do detalja, pribeležim sve što sam propatio zbog njene ludosti i okrotnosti. Ali, ćutim, opraštam joj.Danas je sve to ionako daleko ». Da ga otrgne nevoljnoj mladosti spasonosnu ulogu dobila je jedino literature. Ali ne i da zaleči bol od prerane smrti mlađeg brata, Rudija, jedine čvrsta porodične spone iz doba detinstva. Osam svojih prvih romana Modijano je njemu posvetio.

Potraga za porodičnim korenima, nejasni identiteti, prošlost koja ne prolazi, uspomene koje se s mukom izbacuju na površinu, maglovita sećanja i pomešana osećanja porodila su stil Modijano. Stil tih knjiga kojima se uvek služio da pošalje porujke kao signale svetionika u noći, kao boce bačene u more. Autofikciju, često u podsmešljivom značenju okrivljuju da je suviše predusretljiva prema autorovom ja. Nikakvog samoljublja, međutim, kod Modijana, tonalitet je taman toliko tačan da da svede računicu jednog čoveka sa svojim životom. Pre nego o autofikciji, ovde se radi o neponovljivoj mešavini fikcije i autoboigrafije koja samo na Modijana liči. O svojoj uzdržanosti da se prepusti ispovedanjima i svojoj odbojnosti da se bez velike potrebe lično postavi na scenu, svedoči sam u Rodoslovu » Nemam ništa da ispovedim niti osvetlim, ne osećam potrebu za introspekcijom ili ispitom savesti. Naprotiv, što su stvari nejasnije i tajanstvenije, više me zanimaju ».Od prvih stranica ove knjige, svesni smo koliko detinjstvo Patrika Modijana liči na romane Patrika Modijana. Zato čitalac, pod likom različitih dvojnika, pronalazi junaka samo jedne i iste priče, Patrika Modijana, tog Patoša iz romana Uslovni otpust, u bezuspešnoj potrazi za malo sigurnosti i ljubavi.Onoga koji nas podseća da ničija svakodnevica nije sačinjena samo od heroja ili pobednika. A likovi iz stvarnog života, od teksta do teksta, postoje da autobiografiji garantuju istinitost činjenica prenetih u roman u kome će imaginacija dobiti krila.

Imamo utisak  da se u romanima Modijana suprotstavljaju dva umetnika. Prvi je virtuoz maglovitosti, neodređenosti, ljubitelj sfumata sa melanholičnim pigmentima i nedefinisanim obrisima. Iskrsava zatim drugi Modijano, istrživač, opsesivan i precizan u hiljadama detalja.

Modijano osmišlja dekore, nepostojeće stanice metroa i brojeve ulica, senke u parkovima Pariza. Hodanje gradom bezmalo uvek prati zaborav. Kartografija grada koji on evocira je sa prolaskom vremena postala potpuno imaginarna. Imena ulica  postala su sastavni deo njegovog rečnika, njegove gramatike, prvorazredni poetski materijal. Kada ponovo čitamo njegove romane shvatimo koliko svi ti popisi daju smisao zapletima romana. U pariskoj kartografiji Modijana nezaobilazna su dva  mesta : kafei i hoteli. Oni nas neizostano vode do Simenona, drugog zaljubljenika u Pariz i koji je svog junaka, Megrea, proveo istim putevima. Samo što Modijanove junake u kafeima nikada ne osvaja nikakvo pijanstvo. U njima, jednostavno, nalaze kutke u kojima mogu da ostanu anonimni i skriveni.

Kad pomenemo Modijana, istrajnog čuvara datuma za istoriju, nalazimo ga neprekidno opsednutog Parizom i okupacijom sa onim retkim talentom koji ima da govori o nestajanjima sa vanrednom ekonomijom izražajnih sredstava, bez gneva i sažaljenja, tim odvajkada lošim savetnicima.

Mirjana Uaknin

Izvor: Kulturni dodatak Politike, decembar 2020.

Dela Patrika Modijana možete poručiti sa popustom od 25% na stranici: https://akademskaknjiga.com/autorii/patrik-modijano-patrick-modiano/