Makijaveli, Paskal: neočekivano, na više načina iznenađujuće poređenje. Makijaveli, pretražujući očevu biblioteku, otkriva srednjovekovnu kazuistiku i stavlja odnos norme i izuzetka u središte izmaštanog sveta (Mandragora) kao i sveta u kojem živi i dela (Vladalac). Paskal, ogorčeni protivnik kazuistike (prvenstveno jezuitske), Makijavelija čita kroz prizmu Galileja, a stvarnost moći posredstvom Makijavelija. Putovanje kroz zapletena čitanja, tragom dvojice izvanrednih čitalaca, i njihovih sagovornika, protivnika, sledbenika. Na tom putu se pojavljuju čuvene ličnosti (Kampanela, Galileo) viđene očima njihovih cenzora, dominikanca Nikola Rikardija, takozvani otac čudovište; i manje poznate ličnosti, kao Johan Ludvig Fabricijus, koji zahvaljujući jednom zaobilaznom čitanju Paskalovih Pisama provincijalcu nudi nepoznatu sliku „veoma religioznog” Makijavelija.