OD OBRAZOVANJA DO NEOBRAZOVANJA
Tri teorije

Poslednji je zadatak našeg postojanja: obezbediti štoj je moguće veći sadržaj pojmu čoveštva u našoj lićnosti, kako tokom našeg života, tako i izvan njega, u tragovima živog dela koje ostavljamo iza sebe.

Vilhelm Fon Humbolt

Ono što je nastalo od obrazovanja sada se sedimentira kao neka vrsta negativnog objektivnog duha jeste socijalizovano poluobrazovanje, sveprisutnost otuđenog duha.

Teodor V. Adorno

Neobrazovanje znači da je ideja o obzavovanju u svakom pogledu prestala da ispunjava normativnu ili regulativnu funkciju. Jednostavno je nestala.

Konrad Paul Lisman

 

Konrad Paul Lisman (1953) austrijski je filozof, esejista i kulturni novinar. Univerzitetski je profesor na predmetu „Metode predavanja filozofije i etike“ na Univerzitetu u Beču. Zvanično je u penziji od 2018. godine, ali je svoje profesorske aktivnosti na Univerzitetu u Beču na posebnoj ugovornoj osnovi obavljao do kraja 2020. godine.

Teodor V. Adorno (Frankfurt, 11. septembar 1903 — Vjež, Švajcarska, 6. avgust 1969) je bio nemački filozof, sociolog i muzikolog. Jedan od najvažnijih nemačkih intelektulaca u posleratnom periodu, kao i jedan od začetnika Kritičke teorije i aktivni učesnik Frankfurtske škole. Šezdesetih godina 20. veka, Adorno žestoko kritikuje filozofiju nauke Karla Popera i filozofiju egzistencije Martina Hajdegera. Širok obim Adornovih uticaja počiva u interdisciplinarnom karakteru njegovih istraživanja, uticaju Frankfurtske škole kojoj je pripadao, kao i u potpunoj i detaljnoj analizi Zapadne filozofske tradicije, počev od Kanta pa naovamo i na kraju, njegove radikalne kritike savremenog Zapadnog društva. Igrao je odlučujuću ulogu u socijalnoj teoriji i bio jedan od vodećih lidera prve generacije teoretičara Kritičke teorije.

Vilhelm fon Humbolt Dao (Friedrich Vilhelm Christian Karl Ferdinand von Humboldt, 22. jun 1767 – 8. april 1835) bio je pruski filozof, lingvista, vladin funkcioner, diplomata i osnivač Humboltovog univerziteta u Berlinu, koji je po njemu dobio ime 1949. godine (a takođe i po njegovom mlađem bratu Aleksandru fon Humboltu). Posebno je upamćen kao lingvista koji je dao važan doprinos filozofiji jezika, etnolingvistici i teoriji i praksi obrazovanja. Vilhelm fon Humbolt je dao veliki doprinos razvoju liberalizma zamišljajući obrazovanje kao sredstvo za ostvarivanje individualne mogućnosti, a ne kao način za usađivanje tradicionalnih ideja u mlade da bi bili podobni za već uspostavljenu zanimanje ili društvenu ulogu. Konkretno, bio je arhitekta humboltidskog ideala za obrazovanje, koji se od početka koristio u Pruskoj kao uzor svom sistemu javnog obrazovanja, kao i u Sjedinjenim Državama i Japanu.

Težina	0.2 kg
Godina izdanja	2020
Pismo	latinica
Povez	mek

Broj stranica	150
ISBN	978-86-80484-52-5
Dimenzije	115x175