KRUGOVI BERLINA 1936

Kategorija: ,

3.300,00 RSD 2.475,00 RSD

Knjiga Tamare Malešev rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama.

Tamara Malešev je olimpijka, bila je članica tzv. „bele ekipe” reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine. Zbog sankcija međunarodne zajednice, jugoslovenski olimpijski tim nije učestvovao u svečanom defileu na otvaranju Igara.

Tamara Malešev (Novi Sad, SFR Jugoslavija, 8. januar 1967) živela je u rodnom gradu i bila član jugoslo­venskog nacionalnog atletskog tima, rekorder drža­ve (SFRJ) u čak tri olimpijske discipline, šampion Mediterana i Balkana u skoku udalj, četvrta na Svet­skom dvoranskom u troskoku, juniorska rekorder­ka Evrope u skoku uvis… Ova knjiga, dokumentar­ni portret jedne generacije olimpijaca, štampani je Tamarin prvenac, ali ona ipak ima bogato iskustvo u traganju za manje osvetljenim delovima sportske istorije, a posebno atletike. Naime, već više od deset godina vodi i uređuje veoma cenjenu i posećenu Fejsbuk stranicu pod naslovom „Atletski savez Ju­goslavije”, na kojoj je objavila veliki broj sportskih priča, video-zapisa i drugih zabeleški iz istorije atletike sa prostora bivše Jugoslavije. Osim toga, Tamara je devedesetih godina prošlog veka nekoliko sezona radila kao radio-repor­ter novosadskog Pan radija, beležila značajne događaje i intervjuisala poznate sportiste, a između ostalog je izveštavala i sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine, čiji je bila i učesnik. Bila je član takozvane „bele ekipe” (Inde­pendent Olympic participants) jer tadašnja njena država Savezna republika Jugoslavija nije imala pravo takmičenja na Olimpijskim igrama zbog međuna­rodnih sankcija. „Beloj ekipi” Jugoslavije nije bilo dozvoljeno učešće u defileu nacija na svečanom otvaranju Igara. Tamara se takmičila u skoku udalj, ali se nije kvalifikovala za finale zbog bolne povrede odrazne noge. Neposredno po­sle toga, zbog sankcija se odselila u SAD i prestala da se takmiči mada je naj­bolje rezultate u nekim disciplinama postigla bašu to doba. Bila je rekorderka države čak u tri discipline – u skoku udalj sa 6,73 metara, troskoku (13,51 metara), te u skoku uvis u dvorani – 192 santimetra. Ovaj rezultat je zabeležila jošu martu 1984. godine na prvenstvu Evrope (peto mesto), a pošto je imala tek sedamnaest godina, to je ujedno bio i juniorski rekord Starog kontinenta. Zanimljivo je da ni ona ni njena sredina nisu znali za postojanje tog rekorda jer ga je Evropska atletska asocijacija naknadno „priznala” sređujući dostignu­ća mlađih kategorija. Inače, taj rezultat je za sve kategorije i bio važeći rekord Srbije za dvorane punih 38 godina. Danas živi i radi u Klivlendu, država Ohajo, SAD. Završila je postmagi­starske studije iz medicinskih nauka i radi kao Nurse Practitioner (adekvatan naziv u srpskom ne postoji jer takvog zanimanja u Srbiji nema, prim. lektora). Tamara je nekoliko godina sakupljala građu za knjigu Krugovi Berlina 1936, odnosno priče o životima olimpijaca Kraljevine Jugoslavije koji su odbili da fašističkim pozdravom pozdrave Adolfa Hitlera na svečanom otvaranju XI olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine. Tragala je za zvaničnim dokumen­tima, fotosima, novinskim izveštajima… ali i stupala u kontakt sa preživelim članovima porodica svojih junaka. Na taj način je sakupila obilje verodostoj­nog materijala, pripremila ga za premijerno pokazivanje široj javnosti i sa­kupila životne priče olimpijaca, i sve to na jednom mestu, što nikada do sada nije učinjeno. Pomoć joj je delimično pružao otac Pavle Malešev, penzionisani sportski novinar, nekada i sâm atletski reprezentativac SFRJ u desetoboju i skoku udalj, koji je napisao prilog o Jaši Bakovu jer ga je lično poznavao.

Težina 1,7 кг
Godina izdanja

2023

Pismo

latinica

Povez

tvrd

Broj stranica

280 str.

ISBN

978-86-6263-468-9

Dimenzije

243 × 296

Povezani proizvodi