Boris Sirilnik je istaknuti francuski neuropsihijatar i profesor na Univerzitetu u Tulonu. Napisao je više knjiga koje su naišle na izuzetan prijem i koje su prevedene na brojne jezike. Pominjemo samo neke: Sreća u nesreći, Ružni pačići, O telu i duši, Govoriti o ljubavi na rubu ponora. Poznat je kao tvorac koncepta rezilijencije. Rezilijencija nije nekakav put ka uspehu, već borba deteta kojeg su gurnuli u naručje smrti, a ono je ipak pronašlo način da se suprotstavi i nastavi život. Film, dakle, ne počinje nekim neuspehom, već je reč o nepredvidivim događajima, neobičnim i često romanesknim rešenjima problema sa kojima se suočava glavni junak. Stvaranje „priče o sebi” ispunjava prazninu koja ometa stvaranje identiteta. Stvarajući sliku daje se unutrašnja povezanost događajima, zaceljuje se rana koja se pretrpela bez sopstvene krivice, dakle neka strašna nepravda. Priča nije povratak u prošlost, ona je izmirenje sa samim sobom. Boris Sirilnik je predstavio životne puteve više dece iz različitih kultura, a koja su pretrpela neku veliku traumu, dece koju drugi obično nazivaju „strašilima”. On je postao u neku ruku njihov „biograf”. Prikazao je kako su ta deca uspela da prevaziđu teške muke i žive rane, čime su stekla snagu potrebnu za novi, ispunjen život.