Povest čovečanstva nije samo istorija poduhvata velikih i značajnih pojedinaca koji su neposredno učestvovali u presudnim zbivanjima i u granicama svojih mogućnosti usmeravali istorijske tokove. Nasuprot njima, ili, možda je ispravnije reći, uz njih, nalazila se grupacija ljudi koju obuhvataju jezgrovite i pronicljive sintagme „veliki nemi“, „veliki odsutni“, „ljudi bez arhiva i bez lica“, „nema većina“, „nebrojeno mnoštvo“. Upravo je na njih usmerena istraživačka pažnja Arona Gureviča, jednog od najvećih medievista XX veka, koji je pregao da prouči odnos narodne („folklorne“) i zvanične („učene“) tradicije u srednjovekovnoj kulturi. Problem je što „veliki nemi“ nisu ostavili gotovo nikakav trag iza sebe i što je istraživač upućen isključivo na pisanu zaostavštinu predstavnika viših slojeva čija objektivnost, naravno, ostaje nesigurna. Posle pažljivog iščitavanja sačuvanih izvora, krećući se vrludavim stranputicama, Gurevič iskazuje izvanrednu istraživačku pronicljivost u kojoj se gvozdena logika kritičkog istoričara stopila sa promišljenom maštovitošću da se razotkrije istorijska istina. Ishod takvog naučnog pregnuća je uverljiva i živopisna slika običnih srednjovekovnih ljudi i njihovog poimanja takvih kategorija kao što su sloboda, vreme, mit, istorija, greh, iskupljenje, porodica, ovostrani i onostrani svet.

Prof. dr Radivoj Radić