Mihailo St. Popović, rođen je u Beču (Austrija) 1978. godine. Diplomirao vizantologiju, novogrčki, balkanologiju, numizmatiku i srednjovekovnu istoriju 2000. godine na Univerzitetu u Beču. Diplomski rad mu je objavljen kao monografija pod naslovom Von Budapest nach Istanbul. Die Via Traiana im Spiegel der Reiseliteratur des 14. bis 16. Jahrhunderts (2006; 22010). Za doktorsku disertaciju, započetu 2001. godine na univerzitetu Кing’s College London i odbranjenu 2005. godine, dobio je 2009. godine nagradu GSCO Društva za proučavanje istočnog hrišćanstva. Ona je 2010. godine objavljena pod naslovom Mara Branković: Eine Frau zwischen dem christlichen und dem islamischen Кulturkreis im 15. Jahrhundert. Habilitirao se na Univerzitetu u Beču 2011. godine i kao docent stekao pravo da predaje predmete Istorija jugoistočne Evrope i Vizantologija. Rad je nagrađen 2013. godine (Кardinal-Innitzer-Förderungspreis) i objavljen 2014. godine pod naslovom Historische Geographie und Digital Humanities. Eine Fallstudie zum spätbyzantinischen und osmanischen Makedonien. Od 2006. godine radi kao stručnjak za istorijsku geografiju u okviru projekta Tabula Imperii Byzantini (TIB) na Austrijskoj akademiji nauka (Institut za istraživanje srednjeg veka, Vizantološki odsek, Beč) i drži raznovrsna predavanja na univerzitetima u Austriji, Srbiji, Francuskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji. U julu i avgustu 2013. godine bio je stipendista Hilandarske istraživačke biblioteke – The Hilandar Research Library (Ohio State University, Columbus, SAD). Specijalizirao se, između ostalog, za istoriju i kulturu jugoistočne Evrope od VII do XVI veka, poznovizantijsku istoriju (1204–1453), istorijsku geografiju i kartografiju Sredozemlja, studije o ženama i rodne studije u okviru srednjovekovne istorije, kao i za digitalne metode, kako u istorijskoj geografiji, tako i u filozofskim naukama.