Aleksandar Tišma je naš Dostojevski po načinu na koji je pronikao u najdublje delove ljudske psihe. Njegovi romani Upotreba čoveka, Knjiga o Blamu i Kapo nalaze se  u rangu najboljih dela svetske književnosti.

Dvadeset godine posle smrti Aleksandar Tišma, ipak, još nije dobio ono mesto u srpskoj kulturi koje mu pripada. U Novom Sadu u kom je proveo skoro ceo svoj vek i u kom je napisao sva svoja dela postoji samo jedna kratka ulica koja nosi njegovo ime, a u koju niko ne zalazi osim njenih stanara, i spomen-ploča koja je postavljena 2013. na ulazu u Tanurdžićevu palatu u kojoj je stanovao.

Osećam se počastvovanom  i privilegovanom što Akademska knjiga od 2010. godine objavljuje Celokupna dela Aleksandra Tišme. Taj posao privodimo kraju, a do sada smo objavili 22 toma. Projekat je realizovao sjajan tim sastavljen od profesora književnosti, književnih kritičara i pisaca na čelu sa glavnom urednicom prof. dr Goranom Raičević. Posebno moram istaći da je dizajn svakog toma osmislio priznati novosadski umetnik profesor Atila Kapitanj.

Tišmino vreme tek dolazi. Celu ovu godinu Akademska knjiga će u fokusu imati  Aleksandra Tišmu. Bićemo partneri skoro svih događaja koji se budu organizovali u vezi sa velikim jubilejom – obeležavanjem stogodišnjice rođenja Aleksandra Tišme.

Lepa vest je što će se na Tišmin rođendan pored otvaranja multimedijalno-dokumentarne izložbe „Sećaj se zauvek Aleksandra Tišme“ autorke Mirjane Frau Gardinovački, a na Univerzitetu Ka’ Foskari u Veneciji, na Katedri za Lingvističke studije i komparativnu književnost, 16. januar biti posvećen Tišmi. Razgovor sa piscem Otom Horvatom o romanu Knjiga o Blamu vodiće dr Marija Bradaš.

Na Tišmin  rođendan 16. januara slikar Uglješa Colić od 10 do 13 časova oslikaće mural kod Društva književnika Vojvodine, Braće Ribnikar 5 u Novom Sadu.

U izdanju Akademske knjige uskoro izlazi Tišmino delo Oko svoje ose.