Jirgen Habermas (nem. Jürgen Habermas; Diseldorf, 18. jun 1929) je nemački filozof i društveni teoretičar. Posle odrastanja u nacističkom periodu Habermas se zainteresovao za politiku zbog Nirnberškog procesa i posleratnog širenja istine o koncentracionim logorima. Studiranju su ga privukli Adorno (1903 — 1969) i Horkhajmer (1895 — 1975). Postao je najvažniji predstavnik druge generacije Frankfurtske škole kritičke teorije.
Habermas se bavi velikim brojem problema: epistemologijom, dinamikom razvijenog kapitalizma, prirodom racionalnosti, kao i odnosom između nauke o društvu i filozofije. Tokom sedamdesetih godina odbacuje ortodoksni marksizam i razvija kritičku teoriju komunikativne akcije.
Oblast rada: socijalna filozofija, pripadnik tzv. Frankfurtskog kruga.
Školska sprema: dr filozofije, Bon, 1954.
Zaposlenje: profesor univerziteta: Hajdelberg (1961-1964); Frankfurt na Majni (1964-1971. i 1983-1994); direktor Maks-Plank instituta (1971-1983).
Urednički rad: Praxis, član redakcijskog saveta
Priznanja i nagrade: počasni doktor Univerziteta u Minhenu i Frankfurtu; Hegel-Preis (1973); Sigmund Freud-Preis (1976); Adorno-Preis (1980)
Jedan od njegovih doktoranata bio je i potonji srpski političar Zoran Đinđić.

Njegova najznačajnija dela su:

Teorija i praksa, (1974)

Кa racionalnom društvu, (1970)

Teorija komunikativnog delanja, (1984, 1988)