Jan Patočka (1. jun 1907 – 13. mart 1977) bio je češki filozof. Zbog svog doprinosa fenomenologiji i filozofiji istorije smatra se jednim od najznačajnijih filozofa 20. veka. Studirao je u Pragu, Parizu, Berlinu i Frajburgu i bio je jedan od poslednjih učenika Edmunda Huserla i Martina Hajdegera. Tokom studija u Frajburgu, podučavao je Eugen Finka, a iz tog odnosa se rodilo doživotno filozofsko prijateljstvo.
Njegovi radovi uglavnom se bave problemom izvornog, datog sveta (Lebenswelt), njegovom strukturom i ljudskom pozicijom u njoj. On je pokušao da razvije ovaj Huserlovski koncept pod uticajem nekih ključnih Hajdegerovih tema (npr. istoričnost, tehnika, itd), a s druge strane, on je kritikovao i Hajdegerovu filozofiju da se ne bavi dovoljno osnovnim strukturama bića. Sa ovog stanovišta formulisao je svoju originalnu teoriju o „tri pokreta ljudske egzistencije“: 1) primanje, 2) reprodukcija, 3) transcendencija. Preveo je i mnoge Hegelove i Šelingove radove na češki jezik. Patočka je objavljivana na češkom, nemačkom i francuskom jeziku.