Knjiga Benhamina Labatuta Kada prestanemo da razumemo svet jedinstvena je i fascinantna proza koja govori o velikim naučnim dostignućima i ispituje krupne promene u našem razumevanju sveta. U toj prozi zastrašujuće lepote i spontane ubedljivosti, simbiozi različitih svetova, književnost ispituje nauku, a nauka se pretvara u literaturu. Čitajući stranice Labatutove proze susrećemo se sa istorijatom prvog modernog sintetičkog pigmenta, „pruskog plavetnila”, koji je nemački fizičar jevrejskog porekla Fric Haber iskoristio za stvaranje otrova korišćenog docnije u nacističkim logorima smrti; učestvujemo u matematičkim istraživanjima Aleksandra Grotendika koja će ga odvesti do socijalne otuđenosti, mističnog delirijuma i, najposle, do samog ludila; prisustvujemo čitanju pisma sa rešenjima jednačine relativiteta i prvim nagoveštajima pojma crne rupe koje iz rovova Velikog rata Ajnštajnu upućuje prijatelj na samrti; svedoci smo i rivalstva između osnivača kvantne mehanike – Ervina Šredingera i Vernera Hajzenberga, utemeljivača principa neizvesnosti, kao i čuvenog odgovora koji Ajnštajn upućuje Nilsu Boru: „Bog se ne kocka sa univerzumom!”

*

Kada prestanemo da razumemo svet Benhamina Labatuta najčudnija je i najoriginalnija knjiga koju sam pročitao u poslednjih ko zna koliko godina. Ona lebdi u stanju između fikcije i dokumentarnosti, između talasa i čestica, i čini priču o modernoj matematici i nauci jezivom poput stare dobre priče o duhovima.

Filip Pulman

Benhamin Labatut je napisao distopijski dokumentarni roman smešten ne u budućnost, već u sadašnjost. Da li su moderna nauka i njene mašine i matematika već osigurale naše uništenje? Kako je Grotendik rekao: „Atome koji su rasparčali Hirošimu i Nagasaki nije razdvajao nekakav general svojim masnim prstima, nego grupa fizičara naoružana šakom jednačina.“

Džon Banvil