„Pomislio je da su sećanja nevidljiva kao i svetlo; i kao što je dim učinio svetlo vidljivim, morao bi postojati način da i sećanja postanu vidljiva.“ U oktobru 2016. godine, kolumbijski režiser Serhio Kabrera prisustvuje retrospektivi svojih filmova u Barseloni, čije se održavanje podudara s prelomnim trenutkom u njegovom životu – upravo mu je umro otac, brak mu je u krizi, a vlada njegove zemlje odbacila je mirovne sporazume koji bi omogu ćili da se napokon okonča rat koji traje više od pedeset godina. Tokom tih nekoliko dana, Serhio se prise ća događaja koji su obeležili njegov, ali i život njegovog oca. Od Građanskog rata u Španiji do izgnanstva njegove republikanski orijentisane porodice u Ameriku, od Kulturne revolucije u Kini do oružanih pokreta šezdesetih, čitalac će biti svedok života koji je mnogo više od velike avanture: to je prikaz pola veka istorije koja je uzdrmala čitav svet. Kad pogledaš iza sebe je priča o stvarnim događajima i stvarnoj, poznatoj, živoj ličnosti, što je uvek rizičan izbor, budući da takvi tekstovi neretko zapadnu u banalnost ili čitaocima ne budu dovoljno atraktivni. Međutim, Huanu Gabrijelu Vaskesu je pošlo za rukom da prevaziđe tu zamku i donese nam dirljiv portret porodice uhvaćene u vihor istorijskih događaja. Roman je impresivna studija društvenog, političkog i ličnog života koju čitalac ne će zaboraviti.
Huan Gabrijel Vaskes (Juan Gabriel Vásquez Velandia, 1973), kolumbijski pisac, novinar i prevodilac. Smatra se jednim od najznačajnijih savremenih pripovedača u Latinskoj Americi i često ga nazivaju naslednikom Gabrijela Garsije Markesa. Završio je studije prava u Kolumbiji, a potom doktorirao latinoameričku književnost na Sorboni. Njegov književni opus, koji obuhvata eseje, kratke priče, osam romana i jednu zbirku poezije, objavljen je na šesnaest jezika.
Vaskes je većsa svojim debitantskim romanom Doušnici iz 2004. godine postigao međunarodni uspeh. Za Zvuk stvari koje padaju (Booka, 2017) dobio je Nagradu Alfagvara za najbolji roman, prestižnu Međunarodnu Dablinsku književnu nagradu IMPAC i Nagradu Gregor fon Recori. Gotovo u svakoj zemlji gde su njegova dela objavljivana uručena mu je neka književna nagrada. Pomenimo još i Nagradu Španske kraljevske akademije, Nagradu Rože Kajoa, pre njega dodeljenu književnim velikanima poput Ljose, Karlosa Fuentesa i Roberta Bolanja, i Nagradu Mario Vargas Ljosa koju je dobio za najnoviji roman, Kad pogledaš iza sebe.
U svim svojim delima Huan Gabrijel Vaskes, koji vlastiti pripovedački stil određuje kao suprotnost magičnom realizmu, hvata se u koštac s turbulentnom istorijom Kolumbije prepunom nasilja, temama kao što su politički progoni tridesetih godina prošlog veka, trgovina drogom, život generacija oblikovanih ratom između kartela Pabla Eskobara i vlade, ubistvo liberala Horhea Elijesera Gajtana u Bogoti 1948. godine, koje je bilo okidač za deceniju dug građanski rat. Pored književnog rada, Vaskes se oprobao i u književnom prevođenju – preveo je autore kao što su Viktor Igo i Edvard Morgan Forster; pisao je eseje i kolumne za kolumbijski časopis El Espektador i bio gostujući profesor svetske književnosti u Bernu. Nakon mnogo godina rada u Evropi vratio se u domovinu i danas živi u Bogoti.
