U knjizi priča Čudo u Banatu pisac je zahvatio život u svoj njegovoj mnogostrukoj konkretnosti, vešto ga prožimajući fantazijom i snoviđenjima. Reč je o pripovesti istorijske boje sa puno dramskih obrta. U njoj, u kompleksnom traganju za istinom, pisac osvetljava događaje u Banatu, na novoustanovljenoj jugoslovensko-rumunskoj granici posle Velikog rata. Ispisuje, u stvari, moralnu hroniku banatskog življa posle svetske katastrofe u 20-im godinama 20. veka.

Milan Micić majstorski vlada formom kratke priče. Poput Pavića, njegova stvarnosno zasnovana proza aromatizovana je raskošnom imaginacijom. To znači da se, u pripovedanju, realne i istorijske činjenice prepliću sa maštom i snovima. Tačnije, realistička naracija kombinuje se sa magijskim i mističnim elementima. Vidljivo se pretapa u nevidljivo, fakcija u fikciju i vice versa, zbog čega priče nalikuju bajkama.

Ksenija Katanić