Katarina Šturceneger [Katarina-Klara Sturzenegger, 1854–1929] dolazila je dva puta u Srbiju: prvi put u vreme balkanskih ratova 1912–1913. godine, a drugi put za vreme Prvog svetskog rata, kada je boravila u Srbiji od avgusta 1914. do proleća 1915. godine, pri čemu je u oba slučaja dolazila u humanitarnoj službi kao predstavnik Crvenog krsta. Naime, ona je bila veliki poštovalac i sledbenik Anri Dinana, osnivača Međunarodnog Crvenog krsta, o kojem je objavila veoma zanimljivu biografiju, pa je tako već 1905. godine bila na rusko-japanskom ratištu.
O svom boravku u Srbiji, o svojim utiscima, koje je stekla boraveći u njoj rukovođena prevashodno željom da pomogne napaćenom srpskom narodu, Katarina Šturceneger je objavila više knjiga na nemačkom jeziku sa mnoštvom izvanrednih snimaka koje imaju izuzetnu kulturnu vrednost: 1. Serbisches Rotes Kreuz und internationale Liebestätigkeit Während der Balkankriege 1912/13, Zürich 1914; 2. Serbien im europäischen Kriege 1914/15. Nach Briefen, Dokumenten und Erlebnissen mit 100 Originalaufnahmen, Zürich 1916; 3. Licht in die Wirren des Balkans. Eine histirische Studie, Zürich 1917; 4. Serbien am Jahresende 1915: Dunkle Tage, Zürich 1916; 5. Die Auferstehung Srebiens, seine glorreichsten und seine dunklelsten Tage, Bern–Berlin 1920, a pored toga je neke spise o Srbiji objavila i na francuskom jeziku.

.