Patrik Laper (Patrick Lapeyre) se, nakon gimnazije Anri IV koju završava krajem 60-ih godina, upisuje na studije savremene književnosti na Sorboni. Potom radi kao profesor u nekoliko gimnazija u Parizu i njegovoj blizini. Poslednjih nekoliko godina predaje u gimnaziji Viktor Igo u Parizu. Svoju spisateljsku karijeru započinje 1984. objavljivanjem romana Le Corps inflammable, zatim objavljuje La Lenteur de l’avenir (1987.), Ludo & Compagnie (1991.) i Welcome to Paris (1994.), Sissy, c’est moi (1998.). Godine 2004. objavljuje L’Homme-soeur s kojim dobija nagradu Livre Inter, a 2010. izlazi Život je kratak, a čežnja beskrajna (La vie est brève et le désir sans fin) s kojim odnosi nagradu Femina. U ovom najnovijem romanu prenosi nam dijalektiku milosti i patnje kroz niz čulnih i poetičnih stanja, gradeći priču na repetitivnoj strukturi zahvaljujući kojoj podseća na neki lep muzički komad.
Pisani gorko-slatkastim stilom, njegovi tekstovi ostavljaju blagi i nedefinisani utisak lakoće i nelagodnosti. Laper se ističe svojim neosetnim i neprimetnim intervencijama kojima stvara atmosferu sukoba između stvarnosti i oniričkog. Osim toga, sa svojim čitaocima stupa u naročiti odnos saučesništva, neprestano se igrajući distanciranim humorom koji brilijantno gradi, zalazeći ponekad u polje nevine ironije. Njegov spisateljski rad liči na akvarele na kojima se oslikava ono malo verovatno, ali u svemu ima i istraživanja kojim se približava kakvom pesniku sociologu koji se bavi sitnim životnim stvarima.

Svi njegovi romani objavljeni su kod izdavača P.O.L.

Patrik Laper ima dve ćerke, Konstansu (15. godina) i Žanu (12 godina).

2010 : La vie est brève et le désir sans fin – Prix Fémina 20102.

2004 : L’Homme-sœur, prix du Livre Inter 2004

1998 : Sissy, c’est moi

1994 : Welcome to Paris

1991 : Ludo et compagnie

1987 : La Lenteur de l’avenir

1984 : Le Corps inflammable