Prodajna mestaBulevar Mihajla Pupina 22, Novi Sad + 381 21 65 71 610 office@akademskaknjiga.com Prijava na newsletter

Laslo Vegel (Végel László)

Biografija

Laslo Vegel (Végel László), prozni i dramski pisac,
esejista, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Studirao je mađarski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu, i filozofiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio član redakcije
novosadskih časopisa Uj Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa; glavni urednik novosadske Tribine mladih; urednik kulturnog dodatka lista Magyar Szó; dramaturg Televizije Novi Sad;
stalni pozorišni kritičar lista Politika; koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Od 2002. godine živi od književnog rada.
Dela na srpskom jeziku: Memoari makroa (roman,preveo Aleksandar Tišma, 1969); Dupla ekspozicija (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1983); Paraineza (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1985); Odricanje i opstajanje (eseji, preveo Arpad Vicko, 1986); Abrahamov nož (pozorišni eseji, studije, preveo Arpad Vicko, 1987); Ekhartov prsten (roman,
preveo Radoslav Mirosavljev, 1990); Život na rubu (eseji, preveo Arpad Vicko, 1992); Vitgenštajnov razboj (dnevnički eseji, preveo Arpad Vicko,
1994); Velika srednje-istočno-evropska gozba stupa u pikarski roman (roman, preveo Arpad Vicko, 1996); Bezdomni eseji (sabrani eseji, preveo Arpad Vicko, 2002); Eksteritorium (roman, preveo Arpad Vicko,
2002); Ispisivanje vremena, u međuvremenu (dnevničke beleške 2000–2002, preveo Arpad Vicko, 2003); Judita (drame, preveo Arpad Vicko, 2006). Priče iz donjih predela (esejistička proza, prev. Arpad Vicko,
2011). Neoplanta ili obećana zemlja (roman, prev. Arpad Vicko, 2014). Ispisivanje vremena, u međuvremenu II. (dnevničke beleške, drugi tom, preveo Arpad Vicko, 2014). Ispaštanje, ili priče iz donjih predela, dnevnički roman, preveo Arpad Vicko, 2016). Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile (roman, preveo Arpad Vicko, 2017). Novosadski dnevnik 1991-2016 (dnevničke beleške, preveo Arpad Vicko, 2018). Dramski tekstovi Lasla Vegela izvođeni su u Novom Sadu, Zenici, Subotici, Prilepu, Sarajevui i Nišu. Dobitnik je nagrade Mladost (1969); nagrada Ady Endre (1993); nagrade Slobodne štampe (1994); nagrade Déry Tibor (1995); nagrada Knjiga godine u Mađarskoj
(2001); nagrada Milán Füst za prozu (2003); Februarska nagrada grada Novog Sada za životno delo (2004); Košutova nagrada za životno delo (2009), nagrada Domovina za životo delo (2013): nagrada Radomir Konstaninovića za roman Balkanska lepotica ili Šlemilov kopilad (2019); nagrada Društva književnika za životno delo (2019), Picac godine – Zlatna medalja za roman
Nesahranjena prošlost (2019); nagrada Varošmajor za roman Nesahranjena prošlost.
Radovni je član Mađarske akademije Sečenji za književnost i umetnost.