Jelena Skerlić Ćorović (Beograd, 16. oktobar 1887. – Beograd, 16. februar 1960), sestra glasovitog književnog istoričara i književnog kritičara Jovana Skerlića, supruga znamenitog istoričara Vladimira Ćorovića,  bila je neobična, u mnogo čemu izuzetna pojava. Pored brata, koga je poštovala i volela dubokom sestrinskom ljubavlju, stekla je ljubav za književnost i ovladala veštinom čitanja. Pored supruga, pisca istorijskih sinteza, navikla je da o složenim istorijskim i društvenim previranjima, pa i o onima kojima sama svedoči – razmišlja, rasuđuje i govori smireno, odmerenim rečima. U ranoj mladosti učvrstila je ljubav prema francuskom jeziku i francuskoj kulturi. Kada je stasala za studije, odlučila se za francuski jezik i književnost i za Bogdana Popovića. Studirala je vanredno kako je to jedino i bilo moguće. Diplomirala je 1907. Iste godine postala je nastavnik francuskog jezika na jednoj privatnoj školi u Smederevu. Radila je u školskoj 1907–1909. Profesurom će se baviti i kratko vreme posle Prvog svetskog rata. U periodu od 1920. do 1922. biće profesor francuskog jezika u gimnaziji, u Beogradu. Početkom godine 1910. udala se za Vladimira Ćorovića. U braku je izrodila dve kćeri. Jelena Skerlić Ćorović je bila vrstan prevodilac. Prevodila je sa francuskog (Šanfora, Mopasana, Dodea, Fransa, Farera, Renana), sa ruskog (Gorkog, Dostojevskog i dr.), sa engleskog (Hajama, Hakslija). Prevodima, ali i originalnim radovima sarađivala je u „Srpskom književnom glasniku“, „Narodu“, „Bosanskoj vili“, „Književnom jugu“, „Misli“, „Prilozima za književnost, jezik, istoriju i folklor“, „Politici“. Nekoliki prevodi i neuobličeni memoarski zapisi (Uspomene) zaostali su u njenim hartijama posle smrti.