Alhemija kafića je mnogo komplikovaniji i odgovorniji posao. Evo zašto. Statistika kaže da se u Italiji svakoga dana popije u proseku 30 miliona šoljica kafe. Zatim da 64 odsto zaposlenih svoju prvu kafu popiju u baru nadomak kuće ili radnog mesta. Na povratku sa posla opet se prvo svrati u bar, pogotovo ako do kuće treba mnogo vremena u autu ili metrou. Barovi se u to vreme aranžiraju, teško biste naljutili Italijane kada bi rekli „kao švedski sto“, tako da su u sredini stolovi prekriveni mikropicetama, sendvičićima, komadićima sira, suhomesnatim stvarima, maslinkama, plodovima kapara (kod nas se kao začin koriste pupoljci kapara), razne druge stvari iz turšije – sve je na dohvat ruke i besplatno sem što se piće plaća. 

To je u velikim gradovima, u provinciji i radničkim naseljima između 18 i 21 sat – kada počinje „santa cena“ (sveta večera – nema muža koji sme da zakasni). U kafićima se galami, pretresa politika i fudbal, zasvira harmonika i jekne pesma, ubeđuju jedni druge po ko zna koji put u iste stvari ili makar kuju planove gde provesti zajedno vikend – italijanski radnici, valjda više nego igde u svetu, vole da idu na vikend negde u prirodu.

Evo šta u uvodniku Vodiča piše Laura Mantovano, urednica publikacije: „Namera je da se kafići učine svesnim svoje odgovorne kulturne i socijalne uloge i da se na tom planu takmiče“. Zgodno, zar ne? Kafići su odavno prerasli u svojevrsne biblioteke, galerije, vinoteke, internet lože, mesta gde se čitaju časopisi, gde studenti uče… Ima toga i kod nas, međutim, sve to još nije postalo deo naše kulture. Još uvek se zazire od kabadahija i nasrtljivih pijanaca koji mogu da vam pokvare dan. U Italiji je to skoro nemoguće. Prisetite se: mafija likvidira mnoštvo svojih protivnika na ulici, u restoranima, kod berberina, ali skoro nikada u baru. To je pomalo sveto mesto za svakoga ko želi da se opusti i zaboravi dnevne nelagodnosti. Da popije svoj cinar, aperitiv od artičoke, čija reklama glasi: ‘Protiv komplikacija modernog života’.

Pre par godina u Sijetlu, u Americi, neki preduzimljivi student otvorio je jedan bar po italijanskom uzoru. Šta se desilo? Sumanuti uspeh pretvorio se u lanac kafeterija „Starbaks“ po svim većim gradovima. Kako to sa većinom takvih lanaca biva, prerastaju u karikaturu svog uzora. Dokaz: najpopularniji napitak u kafićima „Starbaks“ lanca je frapučino – kombinacija frapea i instant kafe. Biće da je negde nastao težak „kurzschluss“.

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu možete poručiti sa popustom na našem sajtu