O biću i suštini Tomin je jedini strogo filozofski spis. Njegov veliki deo dobar je srednjovekovni aristotelizam; svetac tu obrađuje važne teme aristotelovske metafizike i zato je delce O biću i suštini primer školske filozofije u najboljem smislu. No, iako sjajan školski filozof, Zajednički učitelj bio je briljantan svetski filozof: „Toma Akvinski nije mogao postaviti esse kao akt same supstancije koja je aktualizovana svojom formom a da istovremeno ne donese odluku koja, s obzirom na Aristotelovu metafiziku, nije ništa manje do revolucionarna. On je upravo namerio da razdvoji dva pojma, formu i akt. To je baš ono što je i postigao i što možda ostaje do dana današnjeg najveći doprinos koji je neki pojedinac ikada dao nauci o biću“, pisao je Etjen Žilson. U ovom spisu, bivstvovanje kao „aktualnost svih akata i s tog razloga savršenost svih savršenstava“, dakle esse ut actus (a ne više samo aristotelovsko esse in actu) pojavljuje se u Akvinčevom argumentu za realnu kompoziciju između esse i essentia u stvorenim bićima, tom nimalo aristotelovskom „najdubljem i najkarakterističnijem aspektu Tomine metafizike“ (Kornelio Fabro).