Zašto dubina iskustva ne garantuje književnu vrednost? Da li je književnost dokument vremena kojim se bavi? Koliko traju spomenici, a koliko sećanja? O tome kakve je promene doneo Prvi svetski rat idejama i kulturama, o Trstu kao primeru „paradoksa granice“, o španskom duvanu i Svanovom kišobranu, o ohlađenoj kafi Zena Kosinija, o mistifikacijama Kolumbovog jajeta i još mnogo čemu, Radoslav Petković piše kompetentno i nadahnuto, ponovo otkrivajući čitaocima svoj nadaleko čuven pripovedački dar. Tekstovi pred nama su žive i vibrantne skice radosnih i žalosnih događaja, nekad zabavne a nekad bolno ozbiljne, ali sve vreme gusto premrežene gotovo nepoznatim istorijskim podacima i literarnim detaljima, uskladištenim ravnopravno u Petkovićevoj erudiciji i imaginaciji. Pored toga što obećava uzbudljivo putovanje prostorima proze koju pišu Zvevo, Prust i Montenj, Kolumbovo jaje postavlja važna pitanja o našem vremenu: pitanja postanka i opstanka, viškova i nedostataka, pitanja autentičnosti i krivotvorenja.