Željko Kaluđerović (1964, Vrbas) zaposlen je kao redovni professor na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, na kome predaje Ranu helensku filozofiju, Platona i Akademiju, Aristotela i Likej, Helenističko-rimsku filozofiju, Etika, Bioetiku i Novinarsku etiku. Nastavnik je i na Odsjeku za Filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Tuzli (Bosna i Hercegovina), gde predaje Antičku filozofiju I i II, Modernu filozofiju, Metodologiju istraživanja u filozofiji, Metodiku nastave filozofije i Bioetiku. Objavio je preko sto šezdeset naučnih radova u relevantnim naučnim i filozofskim časopisima u četrnaest država u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Učestvovao je na oko šezdeset pet međunarodnih simpozijuma i jednom svetskom kongresu. Autor je sledećih knjiga: Aristotel i predsokratovci (2004), Helensko poimanje pravde (2010), Presokratsko razumevanje pravde (2013), Filozofski triptih (2014), Dike i dikaiosyne( 2015), Rana grčka filozofija (2017), Stagiranin (2018) i Bioetički kaleidoskop (2021). Koordinator je Centra za bioetiku na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Član je više stručnih udruženja, uređivačkih odbora časopisa i zbornika, organizacionih, naučnih i programskih odbora različitih međunarodnih konferencija

i simpozijuma. Učestvovao je ili učestvuje na osam naučnih projekata u zemlji i inostranstvu. Na kraju, ali ne i najmanje važno, u junu 2022. godine Željko Kaluđerović je promovisan u počasnog doktora nauka (Doctor Honoris Causa) Odseka za filozofiju Filozofskog fakulteta Nacionalnog i kapodistrijskog univerziteta u Atini (Republika Grčka).