Margerit Jursenar (1903–1987) je francusko-belgijska književnica. Pisala je romane, novele, autobiografska dela, pozorišne komade, kao i eseje i književne kritike. Bavila se i prevođenjem.

Rodila se u Briselu, a umrla u Bar Harburu u Sjedinjenim Američkim Državama. Bez majke je ostala odmah po rođenju, te je odrasla uz oca, s kojim je proputovala Evropu. Prvi roman, Aleksis ili Traktat o uzaludnoj borbi, objavljuje 1929, iste godine kad umire njen otac. Neposredno pred Drugi svetski rat odlazi u Ameriku, gde će sa svojom životnom saputnicom, Grejs Fik, ostati do smrti. Od 1950. živi na ostrvu Maunt Dezert, predaje francusku književnost i istoriju umetnosti, a zatim se u potpunosti posvećuje književnom radu, povremeno putujući. Svetsku slavu stiče romanom Hadrijanovi memoari 1951. godine. Margerit Jursenar je prva žena izabrana za člana Francuske akademije (1980).

Njena najpoznatija dela su: pesme u prozi Vatre (1936), zbirka novela Istočnjačke priče (1938, kod nas objavljena kao Osmeh Kraljevića Marka), romani Završni udarac (1939), Hadrijanovi memoari (1951), Crna mena (1968), Ana, soror (1981), autobiografsko delo Lavirint sveta (1974–1988) i druga.