AKSEL HONET U BEOGRADU, 21. i 22. JUNA 2019.

Aksel HonetIzdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada upravo je objavila knjigu nemačkog filozofa Aksela Honeta ,,Ideja socijalizma. Pokušaj osavremenjivanja” koju je sa nemačkog preveo Marjan Ivković.

Tim povodom Aksel Honet će održati predavanje pod nazivom ,,Award Lecture: Democracy and the Division of Labor. A blind spot in political philosophy”  na Kolarcu, 21. juna (petak) u 17 i 15 časova u okviru seminara “Demokratija, socijalizam i angažman: Aksel Honet i kritička teorija danas” koji organizuju Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju i Centar za napredne studije Univerziteta u Rijeci.

Seminar o knjizi ,,Ideja socijalizma. Pokušaj osavremenjivanja”, u prisustvu autora, održaće se 22. juna u 9 časova u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

Aksel Honet (Axel Honneth, 1949), profesor je na Odeljenju za filozofiju Univerziteta Kolumbija u Njujorku i doskorašnji direktor Instituta za društvena istraživanja u Frankfurtu na Majni. Honet predstavlja ključnu figuru današnje Frankfurtske škole, odnosno kritičke teorije društva. Među njegovim najznačajnijim delima su ,,Kritika moći” (Kritik der Macht), 1986, ,,Borba za priznanje” (Kampf um Anerkennung), 1992, ,,Postvarenje” (Verdinglichung), 2005. i ,,Pravo slobode” (Das Recht der Freiheit), 2011.

Duže od jednog i po veka, ideja socijalizma je pružala inspiraciju svima koji su artikulisali kritike kapitalističkih društvenih odnosa i pokušavali da zamisle jednu humaniju alternativu kapitalizmu. U knjizi ,,Ideja socijalizma. Pokušaj osavremenjivanja”, Aksel Honet locira uzroke postepenog slabljenja sposobnosti socijalizma da inspiriše političko delanje tokom proteklih decenija u njegovim anahronim društvenoteorijskim premisama vezanim za epohu rane industrijalizacije. Kako bi socijalističkoj viziji društva zasnovanog na idealu „socijalne slobode” vratio nekadašnju vitalnost, Honet poduzima složen zadatak njenog ekstrahovanja iz zastarelog teorijskog konteksta industrijalizma i postavljanja na nove društvenoteorijske i normativne osnove koje odgovaraju našem vremenu.